Recept poslao Arthur Dent
Jelo za danas zove se imam bajaldi… turskog je porekla, ocito.
Uzmes 2 komada patlidzana, onih modrih. Odrezes krajeve. Uradis rez po duzini, ali da se ljuska ne osteti.
Moze se izvaditi manji deo iz sredine, pa tako pripremljeni modri patlidzani bice kao gnezda u koja se smesta fil. Patlidzane stavi u vecu posudu, dobro posoli i ostavi jedno 30-tak minuta. Nakon tog vremena, operi, iscedi.
Fil:
Crni se luk sitno nasecka i przi na ulju. Kada luk pozuti, dodaje se seckana paprika (par papricica), oljusteni i seckani paradajz (takodje par srednjih komada) i iseckana unutrasnjost modrog patlidzana. Dodaje se malo bosiljka i (svakako!) persuna. Sve se to soli, mesa i moze se dodati malo tople vode ako se bude pocelo lepiti za dno posude. Rerna se zagreva na oko 190 stepeni. Malo belog luka secka se sitno i ubacuje u „gnezdo“. Nakon toga ubacuje se fil. Sve se to pokriva sa jos malo persuna i koluticima paradajza. Posuda za pecenje premazuje se uljem (neka bude dobro podmazana, ne smeta), rede se plavi patlidzani sa ubacenim filom, prekrivaju se koluticima paradajza (da se fil zatvori koluticima) i ostatak fila se moze slobodno ubaciti u prostor izmedju patlidzana. Sve se to prekrije folijom i pece se nekih 30-tak minuta, ako ne i vise. Onda se folija skine i pece se jos desetak minuta (dok ne bude skroz gotovo). Eto, to je imam bajaldi. Moze se jesti kao predjelo, a moze posluziti i kao glavno jelo, narocito kada temperatura napolju je nekih +35 u senci 🙂
E, ovo me ufatilo! Imamo, u stvari imali smo pravog turčina u porodici. Tetka, očeva mladja sestra, bila je udata za gore spomenutog. Tako da su ove moje dve sestre od tetke poluturkinje. Medjutim, pokojna baka, majka mog pokojnog oca, znala je na sto načina pripremati patlidžan. Ponajbolja njena klopa je bila punjeni patlidžan u punjenom piletu. Ali, ovo nije moja rubrika, no moram da kažem da patlidžan jedem i ovako i onako. Nekad znaju da budu veoma skupi, naročito kada pravim ajvar, koji najčešće ne uspeva. No, mesečno u dva tri navrata pozivam se kod sestre, poluturkinje na ručak i pouzdano znam da ona zna pripremiti ovu klopu. E sad, ili nemam ili imam bajaldi kod nje. Dotle Gaga, pozdravljam Artura, i kaži mu da slabo spikam jenglejski, a tebi poručujem – PAZI, nemoj da prolazim tamo negde u blizini tvoje kujne i da mi ne spremiš… ma svejedno šta, al’ ono mora da bude bogovsko. Odoh ja sad da sanjam onih + 35 u senci. Ako ne uspem, porazmisliću da li da okrivim ove što su se najzad opametili i udarili pravu cenu onom što dolazi duboko iz zemlje pa se raspline pre no što vi zagrejete svoje stanove. E pa, ajde. Ja se zovem Grande, pa sad Vi vidite.
Ovakva jela spremaju u Arapskim zemljama.
Sa ovakvom smesom i slicnom( dodaju mleveno meso, pirinac …kuvaju u jogurtu koji lici na nase kiselo mleko)stim sto na patlidzanu naprave otvor, izdube ga i filuju smesom.
Na isti nacin spremaju tikvice.
Sve to naravno uz njima omiljeni pirinac.
Inace jelo je sjajno, vec isprobano.
Pozdrav.
Pravila,malo drugacije,ma to je za nas glavno jelo,meso bi ocigledno bilo samo visak?!
A zar se ovo jelo ne zove „imam baildi“, posto je dobilo ime od turske reci bahildisati sto znaci umoriti se , od klope u ovom slucaju.
pozdrav
možda se i zove, ja neznam….
objavljujem recepte gostiju onako u originalu kako mi oni pošalju 🙂
U receptu za fil nema mesa( mleveno) i tvrdim da nije visak. Mislim da je propust !
Mirjana, kao što sam već rekla, objavljujem recepte koje mi pošalju baš onako izvorno, bez izmena. Znam da se dodaje i meso, ali možda našem Arthuru odgovara baš ovakav način.
Pozdrav!