Potreban materijal:
500ml toplog mleka
40g svežeg kvasca
1kg mekog brašna T-400
2 kašike šećera
1 kašika soli
150ml ulja
2 jajeta
susam za posipanje
Priprema:
U dubljoj posudi sjediniti 250ml mleka, izmrvljeni kvasac, 1 kašiku šećera i 1 kašičicu brašna.
Ostaviti na toplom da nadođe.
U većoj posudi sjediniti prosejano brašno, so i 1 kašiku šećera, sve dobro izmešati i napraviti udubljenje u sredini.
Zatim sipati nadošli kvasac, dodati ostatak mleka i ulje, 1 jaje, pa postepeno dodavati ostatak brašna i zamesiti testo, glatko, koje se ne lepi za prste.
Izrađeno testo ostaviti da nadođe, otprilike nekih 30 minuta.
Potom ga premesiti, podeliti na željene komade i oblikovati male kajzerice.
Svaku kajzericu premazati umućenim jajetom i posuti mešavinom susamom.
U pleh staviti pek papir pa poslagati kajzerice i peći u zagrejanoj rerni na 200C nekih 35 minuta, dok ne porumene.
Pečene kajzerice ostaviti da se ohlade pa poslužiti.
MMMMMMMMMmmmmmmmmmmmmmMMMMMMMMMm
Super su, fenomenalne, odlicne, vrlo dobre, odlicne…
MMMMMmmmmmmmMMMMMM
izgleda da jesu :))))))))) klinci tražili da im sutra spremim obojici za užinu da nose u školu 🙂
Apropo, Kajzerice! Broetchen, Zsemle ili Zsőmle. Da sada ne prevodim na još pedesetak jezika. Umesiš, ispečeš, presečeš na pola, puterom namažeš, sjuriš salamu… Ma idji bre, nema boljeg zalogaja za mali il’ veliki odmor. Čini mi se da sam imao 14 godina kada sam za vreme raspusta proputovao Nemačku, onu Zapadnu uzduž i popreko sa jednim drugarom mog oca, koji je imao devetoro dece a bio putnik trgovački. U Nemačkoj kol’ko ‘oćeš dijalekata. Krenuli mi kolima rano ujutro, još je mrak. Nakon sat-dva vožnje, zastanemo u nekom selu, ko će bre pamtiti ime, vidimo Bekeraj, udjemo tražimo Broetchen, des’ komada. Žena iza pulta blene u nas, niš’ ne razume, ko da smo došli iz one nekadašnje Yuge. Naravno, kad smo prstom uprli u Kajzerice, ona uzvikne: Ahaaa, Kiflićhen!, da sada ne ispisujem na Švapskom. Javol! Opet da pišem naški. Dakle, verujem da koliko Kajzerica ima raznih imena, naziva i šta li još, makar duplo više varijanti ima za ukusne sendviče, a što da ne i onako „prazne“, da ne govorim o raznim marmeladama, ovakvim i onakvim kremama što klinci obožavaju. Evo, baš se spremam da skoknem u centar, a usput Bekeraja kol’ko želiš. Sigurno uzimam par komada, onako na suvo. Mi odrasli možemo sve to zaliti čašom dobrog piva. No, ja ću ovom prilikom mleko. Pa ajd, budite mi zdravi i veseli, pozdravlja Vas Grande.
Idealne!
Al si ih slikala, sad mi se jedu onako vruce i meke…
lepo izgledaju kao jz bakine kuhinje,-za svoje drage ukucane nista nije tesko
Hvala Aleksandra!