Grne

Da neko ne vole Pohovana Krilca, e takog ne znam, ne poznajem. Ono što me vezuje za ovo jelo je već spomenuta porodica u Nemačkoj. Ručamo mi, tako, jednog lepog dana; devetoro dece, ja im dodjem ko deseto, njihovi otac majka, moji stari ćale i keva, starija sestra i mladji brat. Šta ima za ručak? Neka piletina! Bataci i krilca, ama sve pohovano. Dakle, za stolom nas šesnaestoro. Na stolu… ma jedno pet-šest-sedam kg mesa. Da sam pod zakletvom, reko bih i svih deset kila mesa pohovanog. Navali narode! Tako i bi. Klinci za pola sata opustošili batake i krilca. Medjutim, htedoh ja da se pokažem, da Nemcima demonstriram malo srednjoevropske kulture. Uzmem nekoliko krilca pohovanih u tanjir, u rukama viljuška i nož. Ma idji bre, muka živa. Vrtim ja escajg, ovako pa onako, al’ ne ide. Naravno, ismejali me oni, Švabe, a ismejali me i ovi moji. Kasnijih godina sam stigao ručavati i u nekim otmenim restoranima, gde su uz Pohovana Krilca išle i najlonske rukavice. Tek da ne umastite prste, jelte. Dakle, Gaga… nemoj neko nožem i viljuškom, ma i da je iz srebrnog kompleta, da jede ova krilca, osim ako ne želi nasmejati druge za stolom. Do nekog sledećeg zalogaja finog, pozdravlja Vas Grande.