Miris dunja obožavam. Poređam ih po stanu, a one miiiiiiiiiiirišu 🙂
Srećom kao i predhodnih godina, dunjara u mom selu ima baš mnogo, a i rodile su isto tako, pa sam se ja za zimu lepo obezbedila. Moj muž ih jede ovako, ja ne mogu, ali zato redovno kuvam kompote. Nisam do sada pravila kolače i poslastice od dunja, ali sam sad počela da prelistavam moje sveske, kuvare i raznorazne ceduljice sa receptima i rešila da isprobam što više.
Potrebno je:
1kg dunja
750gr šećera
sok od pola limuna
300gr seckanih oraha
300gr mlevenih oraha
Priprema:
U dublju posudu staviti vodu pa kuvati dok ne proključa. Dunje oljuštiti, iseći na četvrtine i staviti u ključalu vodu da se kuvaju. Kada omekšaju, vodu procediti i dunje ispasirati. U posebnu šerpu staviti šećer, preliti sa malo vode i kuvati dok se ne dobije gust sirup. U sirup dodati pasirane dunje i mešajući sve vreme kuvati dok masa ne počne da se odvaja od posude. U zgusnutu masu dodati sok od limuna i seckane orahe. Promešati i ostaviti da se masa ohladi. Od ohlađene mase formirati kuglice i svaku uvaljati u mlevene orahe. Kuglice stavljati u papirne korpice i dekorisati po želji.
Da, ovo je definitivno dobro. Čak i ja umem da napravim ovo čudo, uz malu pomoć susetke. No, mnogostruko više materijala je potrebno… da bih ja sam za nekoliko dana smazao sve, od prvog pa do zadnjeg zalogaja. Iako moj kućni lekar preporučuje da se manem slatkiša, masne hrane, a može se dva-tri gutljaja piva i to u popodnevnim satima, što manje hleba, da se kuva bez ulja i masti… Dakle, samo povrće. Sreća da sam pre pet godina prestao sa cigaretama pa mi to ne može zabraniti. Bez šale, uveče umem od ovoga što Gaga naziva Kitnikez da pojedem pola kilograma, i… ništa mi ne fali, sasvim dobro spavam. Tu kod mene, u Sabatkienzisu snega nema, ali zato je toplo… u sobama. Pozdravlja Vas Grande.
Mene dunja uvek podseti na jednu divnu pjesmu od Balasevica – „Svirajte mi jesen stize dunjo moja“. Pa me podsjeti na miris bakine sobe dok smo je posjecivali u Bosni. Ko da je bilo tek jucer, vidim jih kako stoje na ormaru a od toga ima vec vise od 15 godina. A podsjeti me i na to da je umrla u napola srusenoj tudoj kuci, daleko od svog doma, kao izbjeglica u vlastitoj drzavi i da nigdje nije bilo dunje na ormaru.
Što ovo deluje zanimljivo. Moraću da probam, samo sa medom umesto šećera.