Potreban materijal:
1kg dimljenih ćurećih karabataka ( u kilogram taman dođu 4 komada, za jedan porodičan ručak)
150 gr tanko sečene dimljene slanine
malo vegete i karija
ulje
Za prilog koji ću služiti uz karabatake, odlučila sam da budu šampinjoni, tako da je za to potrebno:
300gr šampinjona
1 kisela pavlaka
malo belog luka u granulama
kari začin
vegeta
mleveni crni biber
malo seckanog svežeg peršuna
limunov sok
Priprema:
Ćureće karabatake uviti u slaninu ( u zavisnosti kolike su veličine, meni je za jedan trebalo četiri režnja). Onda karabatake uviti u aluminijumsku foliju, svaki posebno. U tepsiju gde će da se peku, naliti malo ulja i vode, staviti karabatake i na 250 stepeni peći nekih 40 minuta. Posle tog vremena izvaditi karabatake iz rerne, odviti foliju ( ne mora da se skida skroz, važno je da odozgo bude slobodno) i karabatake povegetiti i začiniti karijem po ukusu. Rernu smanjiti na 200 stepeni pa vratiti karabatake da se lepo zapeku, u stvari, da slanina postane hrskava. Videćete kada će to biti. Za moju rernu trebalo je još nekih 15 minuta.
Prilog od šampinjona napraviti tako što ih naseckati na tanke listiće i na malo ulja dinstati, ako je potrebno dodati malo vode, mada oni puštaju vodu i sami, pa da se ne pretera. Kada su skoro gotovi nacediti limunov sok, dodati po želji beli luk u granulama, vegetu, biber, kari, promešati i ostaviti 2-3 minuta, pa dodati peršun, promešati još jednom sve, isključiti ringlu i dodati kiselu pavlaku, Mešanjem lepo izjednačiti i skloniti sa vatre. Servirati sa ćurećim karabatacima. Plus prilog može biti i pomfrit, već po želji.
Ej, ljudi! Stvarno sam previše prisutan u rubrici „Vi ste rekli“. Ali ovo ne mogu da propustim ni za koje pare, ma u evrima da mi plate! E pa ondak, ja sad neću da reknem, nego kažem – ako li neko zna boji ručak, možda večeru, a ja protiv nemam i da je doručak, dakle – neka i ima onih protiv, ali karabatkovi od ćurke sa sviju trijespet kila, a očerupan i nadimljen… Ej bre! Ću oma da sečem sliku! Imam poznanika katolika i pravoslavaca kol’ko ‘oćeš. A svi voledu ćurke. Evo, stižu praznici, i sve se duplira, prvo ovi, pa oni, ili obrnuto – da se niko ne uvredi. Ću da se najedem za sledeća tri meseca; ma ima da se natrpam karabatkovi ko nikad dosad. A posle… jedno… dve-tri litre pive, pa malo ovih kolača od bundeve… Joooj, ala mi se loše sprema… Ma svejedno, uz ovaku hranu od Gage i da se ugojim desetak kilograma, vreme tu dole, na severu se neće prolepšati. Pa ajte onda, lepi pozdravi iz Subotice. Grande.
Ako se ti meni Grande ugojiš, spremiću ja i postaviću kupus čorbu, kažu da je odlična za skidanje kilograma.
A do tada.. neka si ti meni živ i zdrav! Pozdrav i tebi… nama nešto ovde kao sneg počinje…. tako barem kažu…
Ti samo nastavi ono što voliš i moraš. A ja jedem ono što volim, i katkada, dva puta nedeljno, kupus sa pileća ledja. Posle se baš lepo osećam. Deset s lukom, potom kupus. Uspevam sa ravnotežom. Nema frke. Grande.