Moje grne

Hrskave rolnice sa viršlom

Potreban materijal:

500gr brašna
1 kesica praška za pecivo
200gr margarina+50gr
malo soli
1dl mleka
jaje
10 viršli
krupna morska so za posipanje
malo topljenog sira za mazanje

Priprema:

Od navedenih sastojaka (osim 50gr margarina i sira) zamesiti glatko testo i ostaviti da odstoji u frižideru pola sata. Testo podeliti na 10 delova, za svaku viršlu. Sto posuti brašnom i razvlačiti svaki komad testa u elipsu. Staviti viršlu na jedan kraj, urolovati testo i ređati na pleh obložen pek papirom. Svaku rolnicu premazati rastopljenim margarinom i posuti morskom solju. Peći na 200C dok lepo ne porumene. Pred kraj na svaku staviti malo topljenog sira i ostaviti u rerni dva-tri minuta.

Nakijeva keks torta

Recept je poslala Sanja Bosnić

I fil:

u 1/2l mleka skuvati predhodno umućena 5 žumanca, 5 kašika šećera, 5 kašika brašna i 5 vanilin šećera. Umutiti 250gr margarina sa 200gr šećera u prahu pa dodati u ohlađenu kašicu.

II fil:

Skuvati dva pudinga od čokolade u 1/2l mleka. Posebno umutiti 250gr margarina sa 250gr šećera u prahu, dodati 100gr ohlađene čokolade i ohlađen puding. Na tacnu ređati keks kvašen u mleku i rumu, zatim filovati žuti fil, red keksa, crni fil, red keksa i sve tako dok ima materijala. Preliti glazurom od čokolade ili umućenom slatkom pavlakom.

Potrebna količina keksa je 1kg. Petit beure.

Čokoladne korpice

Kao što sam i rekla, leti obično mnogo manje kuvam, a i to što skuvam, je već viđeno na blogu. Međutim, to pravilo ne važi kad su u pitanju igrice kao što su FBI rukavice, koju je pokrenula Maja sa bloga Cooks and Bakes. Maslinka je ta koja je ovog meseca pod istragom, a ovo je prvi od četiri recepata koji sam ja isprobala. Odmah ću da kažem da mi se sve što sam pravila jako dopalo, kako meni, tako i mojim ukućanima, pa sam baš srećna što sam dobro procenila i izabrala ono pravo za nas. Inače mi nije bilo teško da se snađem, pošto Maslinkin blog pratim redovno, tako da mi ništa ne promakne, ovo što sam i isprobala sam zapazila i pre nego je objavljeno da je njen blog pod istragom.
Danas objavljujem prvi recept, pa onda ostale jedan za drugim.

Čokoladne korpice

Za korpice:

oko 150gr bele čokolade
oko 70gr tamne čoolade
aroma vanile
aroma ruma

ili obrnuto 150gr tamne a 70gr svetle

Punjenje 1:

250ml slatke pavlake
3 kašike šećera
1 kašika meda
50gr putera
50gr lešnika tj. 20-30 celih lešnika

i ako želite oko 150 g mlevenog plazma keksa ili mlevenog lešnika, badema.

Punjenje 2:

60 g čokolade za kuvanje
1,5 kašika šećera
30gr putera
60gr meda

Način pripreme:

Otopti čokoladu (belu ili crnu) u mikrotalasnoj na slaboj jačini, dodati ekstrakt vanile i u svaku papirnatu korpicu staviti po ravnu kašičicu čokolade pa fino razmazati po celoj unutrašnjosti a onda stavitiu frižider da se stegne. Ako želite čvršću korpicu postupak ponovite. Punjenje… Varijanta 1 je fina karamel krema koja treba biti mekana i praviti je tako što u šerpicu sipati slatku pavlaku, puter, šećer, med i na laganoj vatri mešati dok se nije sve otopilo a onda malo pojačati i mešati sve vreme dok nije postalo karamel boje i onako već vidno krenulo da se zgušnjava. Onda skloniti sa vatre i proliti na papir za pečenje da se prohladi jer kad bi se stavila vrela krema otopila bi čokoladne korpice. Znači kada se krema malo prohladi (ali ne i stisne) po kašičicu stavljati u svaku korpicu, utisnuti po lešnik i opet u frižider na hlađenje a onda otopiti drugu čokoladu, dodati ekstrakt ruma i preliti po površini.
Drugu varijantu praviti tako što u šerpicu staviti čokoladu za kuvanje, šećer, puter i med pa na tihoj vatri otopiti a onda 2-3 minuta kuvati stalno mešajući. Onda odmah prebaciti na papir za pečenje da se prohladi (ali ne stisne) pa onda puniti korpice, ubacivati po jedan lešnik “presvučen” čokoladom i onda kada se prohladi zaliti opet čokoladom “suprotne” boje. Kod ove varijante jako je bitno da se ne prekuva punjenje jer u suprotnom se posle jako stegne. Pre služenja skinuti papirnate korpice.

Ja sam ih pravila svakako. I ovako po receptu, i sa dodatkom keksa i komadićima oraha i lešnika mešano. I raznoraznm redosledom kako mi je palo na pamet. Pre toga su mi bili potrebni seckani lešnici za nešto, pa sad nisam imala cele, imam ih doduše, ali nisu očišćeni, a nije mi se nešto dalo da ih čistim, a tek nisam htela da ih kupujem kad iz sela uvek imam lešnike, što da bacam novac bezveze Stipsarim, šta ću
Isto tako nisam imala okrugle papirne korpice, pa sam stavljala u četvrtaste, pa sam se čak bila prešla i skinula korpice pre punjenja, ali sam se na vreme setila da ih vratim ponovo u korpice, mada sam neke moram priznati slomila. U svakom slučaju, to nije baš promenilo ništa od onog glavnog utiska, a to je ukus, koji je po mom mišljenju veoma dobar, čak odličan!!

Prolećna zakuska

Potreban materijal:

200gr praške šunke
100gr kukuruza šećerca
100gr kačkavalja
2 tvrdo kuvana jaja
2 struka mladog luka
2 manja paradajza
malo ulja i limunovog soka
malo soli i bibera

Priprema:

Šećerac kratko prokuvati i ocediti. Šunku iseckati na trake, kačkavalj narendati, jaja i beli deo mladog luka sitno iseckati, a paradajz iseći na četvrtine. Sve sastojke promešati, začiniti uljem, limunovim sokom, solju i biberom. Pera luka iseckati i ukrasiti salatu.

Lovačka pita

Recept je poslala Mira-Damari

Potreban materijal:

500gr kora za pitu
oko 300gr mešanog smrznutog povrća
2 debrecine (debele viršle)
3 jaja
pola kesice praška za pecivo
malo soli
150ml jogurta
oko 100ml mleka
malo ulja za prskanje kora

Priprema:

Povrće obariti i posoliti. Debrecine iseći na kockice i pomešati sa povrćem. Dodati jogurt, mleko prašak za pecivo, jaja i sve sjediniti. Koru malo naprskati uljem, prekriti je drugom. Staviti fil na trećinu kore i urolati. Urolanu koru presaviti na pola i ređati u pleh popreko. Tečnim ostatkom premazati pitu pre pečenja. Peći u zagrejanoj rerni oko 30-40 min na 180C .

Piletina u vencu od spanaća i pirinča

Ovog meseca domaćica igrice “Ajme, koliko nas je” by monsoon, koja je verujem sada već svima poznata, je cosmo2503, sa bloga Cooketa. Njen izbor i tema na koju ćemo se predstaviti ovog meseca je pirinač. Pirinač kao namirnica je po meni veoma zahvalna, i ja lično je upotrebljavam baš često. Pre nego sam odlučila šta iznesem kao svoj predlog, postavila sam pitanje da li mogu da iskoristim i neko jelo ranije objavljeno na blogu, pa sam onda videla da ja imam do sad objavljena 47 recepta, u kome je i pirinač kao potreban materijal. Onda mi je bilo još gore, pošto nisam mogla da se odlučim šta da izdvojim od tih već pravljenih, pa sam ipak malo prelistala one moje silne kulinarske knjiške i eto našla par po meni zanimljivih recepata. Naravno, ja se i dalje držim mog jednostavnog, nekomplikovanog i ne preskupog kuvanja, mada iskreno moram da priznam da me golicalo da napravim i neku egzotiku, ono nešto kao slatko-slanu-voćno-mesnu kombinaciju, ali sam ipak odustala, iz razloga što ne znam ko bi od nas to probao .
Do sada sam napravila ovo jelo i jednu salatu, koju ću objaviti ovih dana, a planiram da napravim i nešto slatko, ako budem raspoložena, jako mi je vruće ovih dana pa manje kuvam i budem pored šporeta.

Piletina u vencu od spanaća i pirinča

Potreban materijal:

za piletinu:

300gr svežih šampinjona
1 manja glavica crnog luka
2 čena belog luka
meso od dva pileća bataka
2 kašike ulja
300ml supe od kocke
4 kašike kisele pavlake
2 kašike brašna
2 kašike belog vina
1 kašika soka od limuna
so, biber, muskat orah, vegeta

za venac od pirinča:

250gr zamrznutog spanaća
1 manja glavica crnog luka
čen belog luka
oko 300ml supe od kocke
1 kašika ulja
250gr pirinča
so, biber, maslac

Priprema:

Šampinjone očistiti i iseći na listiće. Crni i beli luk oljuštiti, crni luk iseckati sitno, beli prepoloviti. U 500ml vode staviti da se skuvaju pileći bataci, taman u toku kuvanja tečnost ispari i bude otprilike 300ml, koliko treba za supu. Piletinu izvaditi, a u tečnost dodati kocku za supu. meso očistiti od kostiju i iskidati na manje komade. U tiganj zagrejati ulje i meso kratko propržiti. Dodati komadiće luka, beli luk i šampinjone. Preliti supom, kuvati oko 10 minuta na srednjoj temperaturi. Posebno izmešati pavlaku, brašno, vino, sok od limuna, so, biber i muskat orah, pa umešati u piletinu. Po ukusu povegetiti. Držati poklopljeno na toplom mestu. Spanać odmrznuti, crni i beli luk očistiti, crni luk iseckati. Spanać izmiksirati sa belim lukom i preliti pripremljenom supom. U šerpu zagrejati ulje, izdinstati komadiće luka, dodati pirinač, kratko zajedno dinstati. Pomešati sa spanaćem i kuvati zajedno oko 10 minuta. Posoliti i pobiberiti. U kalup za kuglof sipati pripremljenu masu. Dobro je kalup obložiti pek papirom i onda nema bojazni da će da se zalepi prilikom vađenja. Masu staviti da se zapeče 20 minuta u rerni zagrejanoj na 200C. Posle toga izvaditi iz rerne, ostaviti da se malo prohladi, pa prebaciti na tanjir za serviranje. U rupu sipati piletinu i posuti peršunom.

Sanelin hleb za zovom i još po nešto…

Kad je Sanela objavila ovaj recept, odmah sam ga pribeležila sa namerom da ga isprobam, pošto iskreno da vam kažem, tad sam prvi put čula da se zova osim što se koristi za čaj i sok, koristi i kao sastojak drugim jelima. Sok od zove volimo i pravim ga svake godine, čaj (osim što se ja leti nalivam ledenim) pijemo jedva, čak i kada smo bolesni. Taman sam baš tih dana bila u selu pa sam nabrala zovu u većim količinama, taman da isprobam ovaj hleb, napravim sok, a pride isprobam još nešto, pošto sam predhodno posle saznanja o hlebu, pročešljala malo net.

Potreban materijal po Sanelinom receptu:

Samo što sam ja pravila upola mere, nisam imala predstavu da li će to nama da se svidi, a nisam htela ni da rizikujem i posle sve bacim.

1kg brašna
600ml mleka
40gr svežeg kvasca
20gr soli
10gr šećera
sitno narendana kora 2 neprskana limuna
14 svežih cvetova zove ili 3 kašičice sušenih cvetova

Priprema:

U malo toplog mleka i malo šećera razmrvite kvasac. Ostavite na toplom da nabubri. Ostatak mleka pomešajte s preostalim šećerom i solju. Cvjetove zove nemojte prati, jer će izgubiti aromu. Lagano ih otresite da istresete eventualnu puzeću gamad. I nije baš poželjno zovu brati direktno pored autoputa. Cvetove zove naseckajte na manje delove. U odgovarajuću posudu stavite prosejano brašno, limunovu koru i cvetove zove. Dodajte smesu s kvascem pa postepeno dodajte i ostalo mleko da zamesite elastično testo. Testo pokrite i ostavite na toplom oko 1 sat da se digne. Zatim testo mesite na pobrašnjenoj podlozi oko 8 minuta. Zavisno od toga koliko «veliki» hleb želite možete podeliti testo na dva dela i oblikovati 2 duguljaste jufke, ili na četiri manje. Pleh za pečenje namastite maslacem (ili aromatičnim uljem). Jufke testa takođe odozgo namastite i stavite ih u pleh s tom namašćenom stranom okrenutom prema gore. Tako pripremljene jufke pokrite i ostavite na toplom oko 2 sata da se dignu. Zagrejte pećnicu na 200C. Na dno pećnice stavite posudu sa vodom. Hleb peći oko 45 min. Pečeni hleb ostavite da se ohladi.

Ja sam u startu kao što sam već rekla smanjila količine i pravila upola mere, s tim što sam od jedne polovine napravila hleb kao što je Sanelin, a od druge sam napravila štrudlu sa pekmezom. Baš mi se svidelo testo, nije se lepilo i baš je bilo lepo da se sa njim radi.

Ovako…sviđa mi se hleb, a sviđa mi se i ovako kao štrudla. U suštini se aroma toliko i ne oseća, meni se više osetio limun. Hleb je po sebi lep, samo što sam ga jela u varijanti sa medom i marmeladama. U svakom slučaju se nisam pokajala što sam isprobala ovaj recept.

A onda sam pravila još nešto, što mi se iskreno nije svidelo, očigledno je da mi nismo navikli na ovako nešto. Recepte sam našla na ovoj stranici.

Isprobala sam :

Pečeni cvet zove

Potreban materijal:

100gr brašna
½l vode
malo soli
3 jaja
12 cvetova zove
100gr margarina
šećer sa cimetom

Priprema:

Brašno, voda i so zamute se sa jajima. Cvet zove umače se u to retko testo i peče se na margarinu okrenuto tako da drške strče gore. Peče se vrlo brzo, a pečeni cvet se pospe šećerom i cimetom. Jede se toplo.
Pečeni cvjetovi zove serviraju se s gore okrenutim drškama. Ali je još bolje ako se one nakon pečenja odseku i bace.

Pržen zovin cvet

Potreban materijal:

16 cvetova zove

Testo:
300gr brašna
4dl mlijeka
2 jaja
so
1 kašika ruma ili sirćeta
ulje za prženje
šećer za posipanje

Priprema:

Pripremite gusto testo od brašna, mleka, žumanca i malo soli. Ostavite da malo odstoji, a zatim umešajte rum i sneg od belanca.
U tako pripremljeno testo umačite cvet po cvet i pržite na ulju (cvetove pre upotrebe operite i osušite).
Isprženi zovin cvet pošećerite i poslužite s kompotom.

Piletina Le Cordon bleu

Jelo je nazvano po plavoj traci koju su nosili članovi najvišeg reda vitezova u 16. veku. Nastalo je kao varijanta mesnih rolada Švajcarske i Austrije. Kasnije je ovaj izraz postao oznaka vrhunskog kulinarskog umeća, a danas je ime elitne škole za klasičnu francusku kuhinju.
Više o tome možete videti ovde.

Potreban materijal:

8 tankih pilećih fileta
biber, so
kečap
4 šnita šunke
4 šnita kačkavalja
malo brašna i prezli
jaje
limun
ulje za prženje

Priprema:

Piletinu izlupati, posoliti, pobiberiti i sa jedne strane namazati tanjim slojem kečapa. Po jedan šnit kačkavalja obaviti šnitom šunke i staviti između dva pileća filea, tako da strana namazana kečapom bude unutra. Sve dobro pričvrstiti čačkalicama da se ne bi razlilo. meso prvo uvaljati u brašno, pa u razmućeno jaje i na kraju prezlu i pržiti na vrelom ulju. Kada se ispeče preliti limunovim sokom i poslužiti uz bareno povrće po želji.

Šampinjoni sa limunom

Potreban materijal:

8 velikih šampinjona
kašika sitno seckanog mladog luka
2 kašike soka od limuna
1 kašika posnog majoneza
1 kašika ulja
biber i so po ukusu

Priprema:

Šampinjone oprati i obrisati vlažnom krpom, skinuti “glave”, a drške sitno iseckati i izmešati sa svim ostalim sastojcima. Ovom smesom puniti “glave” i staviti u rernu da se ispeku. Odmah služiti.

Ovaj recept je objavljen u novembarskom specijalnom posnom izdanju časopisa “Hrana i Vino”.

Mala letnja pauza

Izgleda da su godine počele da se bune, pa mi je postalo malo naporno da budem u kuhinji po vrućinama. Vruće napolju, vruće za šporetom, pa ne znam ni sama gde mi je gore. A možda mi je to i samo izgovor?
Moja porodica i ja mnogo volimo da se družimo sa prirodom, volimo da skitamo okolo i punimo se pozitivnom energijom sa rascvetalih livada, bistrih reka i čistog vazduha. Svaku priliku koristimo da izađemo iz ovog našeg dima, jedva smo dočekali da se vreme prolepša pa da krenemo u osvajanje predela. Ako ništa drugo, uvek barem možemo da odemo u selo, ni tamo nam nikada nije dosadno, a pogotovo deci. A jezero nam se tek smeši, tu smo redovni gosti svakodnevno čim krene sezona kupanja.
U svakom slučaju, stvarno manje kuvam preko leta, a i to što kuvam je uglavnom laganija hrana sa što više salata, a i skoro je sve već viđeno na blogu. A navikla sam vas da objavljujem svakodnevno pa da ne bi bilo čudno što ubuduće neću, eto dužnost mi je da vam javim, da znate. Objavljivaću na tri-četiri dana, ili već u kakvom budem raspoloženju.
A dok se ne vratim na ono staro, želim puno pozitivne energije i nasmejanih dana. Kuvaćemo mi još dugo zajedno, samo mi malo treba odmor.

Do tada mi budite živi i zdravi, i uživajte u predelima u kojima uživamo moja porodica i ja. Pa svratite da i vi uživate, što da ne? Za početak naše porodično osvajanje planine Stol.

Stol se nalazi severno od Bora, u blizini sela Luka na 1 156 m. Ova planina poseduje ogroman turistički potencijal. Od Bora je udaljen petnaestak kilometara i do njega se stiže iz pravca Bučja i Luke. Planinari su na njemu podigli svoj dom (nalazi se na oko 800 m nadmorske visine) u koji, sa depadansom, može da se smesti pedesetak ljudi. Gosti su uglavnom planinari i lovci, ali i zaljubljenici u nedirnutu prirodu željni mira i vazduha koji opija.

U blizini planinarskog doma nalazi se malo prirodno jezero koje ovoj planini daje još jedan biser. Pored planinara ovde se svake godine u vreme prvomajskih praznika okupi više stotina ljudi. Na prostoru Stola otkrivene su najstarije stene u našoj zemlji, pa se slobodno može reći da ovde počinje geološka istorija. Naime, Stol je nastao tektonskim pomeranjem-resedom što je čini izdvojenom horst planinom sa padom slojeva do 40° prema zapadu. Ovo je veoma pogodno za planinare, a zaravljeni vrhovi i strme litice za ekstremne sportive kao što su parabolik paraglajding.

Znamenitost ove planine je i ta što je u pogledu alpinizma i planinarstva arfimisani centar za obuku alpinista. Karakteristika Stola je i ta da u podnožju planine ima jakih vrela, što je u Donjoj Beloj Reci iskorišćeno za vodosnabdevanje, dok na površini planine i pored mnoštva kraških oblika ipak nema hidrografskih objekata.

Tekst je preuzet sa Portala Bor030

A kažu da nemamo toliko dima Bor u daljini…

Veliki pozdrav od Grneta and family!!!