Moje grne

Mimoza salata

Recept je poslala Milica Muzdeka

Potreban materijal:

1kg krompira
1 kg šargarepe
4 jaja
krastavčići kiseli – nekoliko
2 čaše kisele pavlake
majonez ( po ukusu )
peršun ili koja god travka kao dekoracija

Priprema:

Skuvati jaja, krompir i šargarepu i onda sve narendati ,ali odvojeno – i jaja i krompir i shargarepa i krastavce.
U jednu činiju sa ravnim dnom ređati kao slojeve:krompir , pa šargarepa, jaja, krastavce. Izmešati pavlaku i majonez i to preko tih slojeva, pa ako je ostalo još povrća ponovi ređanje. Na vrh preko izmešane pavlake i majoneza izrendati jedno žumance i poređati travke peršuna ili sl. Ostaviti u frizideru na bar 2 sata da se dobro stegne.

Sipkavi rolat sa mesom

Potreban materijal:

400gr brašna
300gr putera
1,5dl vode
300gr mlevenog mešanog mesa
3 jaja
muškatni oraščić, biber
50ml ulja

Priprema:

U posudu staviti brašno, napraviti udubljenje, dodati puter i usuti posoljenu vodu, pa zamesiti glatko testo. Prekriti salvetom i ostaviti da odstoji u frižideru 20 minuta. Za to vreme na ulju propržiti meso, začiniti muškatnim oraščetom, solju i biberom po ukusu i skloniti sa šporeta. Dodati jaja i lagano sjediniti. testo staviti na radni sto posut brašnom i razvući oklagijom do debljine 1cm. Od testa iseći dve-tri trake za ukrašavanje. Preko testa rasporediti fil i umotati u rolat. Ukrasiti unakrst isečenim trakama i posuti susamom ili već po želji, ali nije obavezno. Lagano rolat prebaciti u pleh obložen pek papirom i peći na 200C 50 minuta.

Tarator salata

Recept je poslala Biljana Hajduković iz Novog Sada

Potreban materijal:

4 veća krastavca
1 kisela pavlaka
3 čena belog luka
šaka seckanih oraha
soli po ukusu

Priprema:

Krastavce oljuštiti pa naseckati na kockice, posoliti ih i pomešati sa kiselom pavlakom. Na kraju dodati orahe i sitno seckan beli luk. Salatu dobro ohladiti u frižideru pre služenja. Umesto pavlake može i kiselo mleko. Ova salata je dobra za tople letnje večere sa preprženim hlebom ili nekim pecivom.

Napomena: Probala sam salatu i slikala je za vas, odlična je!

Loptice od sira i jetrene paštete

Potreban materijal:

200gr belog sitnog sira
200gr margarina
4 čena belog luka
100gr jetrene paštete
10 kiselih pečuraka
1 kašika pavlake
4 kašičice aleve paprike
4 kašike peršunovog lišća

Priprema:

U dobro umućen margarin dodati sir, gnječeni beli luk, paštetu, sitno seckane pečurke i pavlaku. Po potrebi malo posoliti. Sve dobro sjediniti i podeliti na dva dela. U jedan dodati alevu papriku, a u drugi sitno seckani peršun. Sjediniti. Masu ostaviti da se malo stegne u frižideru, a onda uzimati po malo od obe mase, stavljati jednu preko druge i oblikovati u kuglicu. Ostaviti da se stegne ufrižideru. Dekorisati i poslužiti po želji.

Piletina sa mirođijom

Recept je poslala Sonja Martić

Potreban materijal:

500gr belog pilećeg mesa
brašno otprilike 2-3 kašike
500ml mleka
mirodija (sušena) po ukusu
ulje

Priprema:

Belo meso se isecka na kockice veličine santim – dva. U brašno se stavi malo soli, a zatim se u to ubaci seckana piletina i prodrma (bitno je da svaki komadić mesa upije brašno sa svih strana). Onda se piletina baci na vrelo ulje i prži dok komadići mesa ne dobiju onu krckavu rozikastu boju. Kada se to desi, sipati mleko u tiganj. Mleko se u međuvremenu pomeša sa brašnom i dobija se sos. U taj sos staviti seckanu mirođiju i kuvati još par minuta.

Izgleda suviše jednostavno, ali verujte mi, mnogo je ukusno.

Napomena:Ja sam isprobala recept i uslikala Mnogo mi se dopalo, a kako i ne bi kad su namirnice ono što obožavam, piletina i mirođija. Jedinu izmenu koju sam uradila je ta da sam umesto suve mirođije stavila kiselu mirođiju, koju uvek imam pri ruci. Stavila sam jednu punu kašiku, samo što sam je predhodno isprala vodom da ne bi bila kisela. I posula sam sa jednom kašičicom začina C, jednostavno ne mogu da zamislim jelo bez začina.

Sv.Ilija

Danas je naša slava i sinu rođendan. Tačno pre dvanaest godina, u 28-nedelji trudnoće, rodio se mamin prvenac. Bio je težak samo 900gr i dugačak 35cm. Tada je bio prava mrvica, danas je već skoro veći od mame. U čast sveca na čiji je dan rođen, dobio je ime Ilija. Mada se može reći i da smo produžili porodičnu tradiciju. Naime, moji pradede i sa očeve i majčine strane, bili su Ilije.
Slavu smo počeli da slavimo posle godinu dana.

Ilija (ili Elaja; hebrejski: אליהו, Eliyahu) je bio prorok Izraela u 9. veku p. n. e. Pominje se u Talmudu, hrišćanskoj Bibliji i Kuranu.

Bio je rodom iz Aronoba iz grada Tesvita. Po predanju, kada se Ilija rodio, njegov otac Sabah je video oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene. Mladost je proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji.
Tadašnji car Ahav, pod uticajem svoje žene Jezavelje, beše napustio veru Mojsijevu i umesto Jehove slavio tuđe bogove. Prorok Ilija suprotstavio se caru prebacivši mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad zbog slavljenja tuđih bogova. Činio je čuda kroz koja je Bog pokazivao Izrailjcima svoju pravednost. Zbog nepravdi koju je car činio narodu i gramzivosti Ilija mu je prorekao da će njemu i njegovoj ženi psi lizati krv posle smrti, što se i obistinilo.
“Prorok Ilija išao je po Hananu u pratnji svog učenika Jelisija. Kad stigoše u Jerihon, na oči pedeset drugih proroka, udari plaštom po Jordanu i voda se razdvoji na dve strane. Kad pređoše na drugu obalu, podiže se grdan vihor, ognjena kola sa ognjenim konjima rastaviše ih i u vihoru odnesoše Iliju na nebo”. Sveti Ilija, prema tome, nije umro već je živ otišao na nebo.
Proroci nisu imali ničeg zajedničkog sa vračima. Oni nisu živeli od proricanja budućnosti i vračanja. To su bili mudraci, narodni učitelji, kako bi danas rekli – društveni i politički radnici. Oni su stvarali i propovedali više religiozne koncepcije zasnovane na ličnoj moralnoj odgovornosti čoveka pred Bogom. Proroci su isticali etičke vrednosti religije, u kojoj nisu važni ritual i ceremonija, a čija suština je u tome da ljudi budu u duši pravedni i bogobojni. Svojim radom proroci su utrli put nastanku hrišćanstva.
Sveti Ilija kao Perun Gromovnik.
Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju. Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se on vozi po nebu i oblacima. Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja ili kako na vatrenim kolima ide na nebo, ili kako drži nož u ruci kao znak da je njime poklano 450 lažnih Valovih zreca na brdu Kamil ili kako sedi u pećini gde se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.

Dan Svetog proroka Ilije se obeležava 20. jula po julijanskom kalendaru, a 2.avgusta po gregorijanskom kalendaru.

Tekst je preuzet sa Wikipedie