Moje grne

Musaka od praziluka

Potreban materijal:

600gr praziluka (uvek duplo u odnosu na količinu mesa)
300gr mlevenog mesa
mala glavica crnog luka
šolja za crnu kafu pirinča
2 jaja
začin C, biber

Priprema:

Propržiti kratko crni luk, dodati meso, malo bibera i soli. U drugu šerpu staviti na kolutove isečen praziluk. Prodinstati da dobije staklast izgled. Spojiti sa mesom i dodati pirinač, koji po želji možete i napola obariti pre dodavanja. Začiniti po ukusu. Umutiti dva jajeta sa čašom mlake vode i time preliti musaku. Zapeći je u rerni pola sata na 250C.

Kobler sa višnjama

Recept je poslala Ivana Guzijan – Mzlaki

Potreban materijal:

400-500gr višanja ili drugog voća
2 3/4 šolje šećera
1 kašičica soka od limuna
2 kašike gustina
125gr putera (ne margarin)
1,5 šolja brašna
1 kašičica cimeta
1/2 kesice vanilin šećera

Priprema:

Izvaditi puter iz frižidera da odstoji na sobnoj temperaturi. Zagrejati rernu na 200 stepeni. Višnje sipati u šerpu i dodati 2 šolje šećera (ili manje, po ukusu). Kad malo prokuvaju, izmešati da puste što više soka, dodati limunov sok. Gustin u šoljici rastopiti u malo hladne vode. Usuti u višnje i uz mešanje kratko prokuvati. Pouljiti tepsiju (vatrostalnu), sipati masu od višanja. U činiju gde je puter usuti ostali šecer, brašno, vanilin šećer i cimet i dobro izgnjaviti rukom. Masa treba da bude suva i rastresita, kao mleveni keks, malo vlažnija. Posuti ravnomerno preko višanja. Peći oko sat vremena/45 minuta, dok masa ne porumeni dobro i višnje dobro ključaju i malo se zgusnu. Po želji, napraviti duplu meru testa. Kolač se služi topao sa kuglom sladoleda odozgo.

Mamina lenja pita

Umutiti mikserom 2 jaja, 4 šoljice šećera (za crnu kafu manje), 2 šoljice ulja, 4 šoljice mleka, 9 šoljice brašna i 1 prašak za pecivo. U podmazan i brašnom posut pleh sipati pola testa i zapeći malo, izvaditi i preko testa staviti narendane jabuke. Nema neka određena količina jabuka, po želji. Prekriti jabuke drugom polovinom umućene mase i vratiti da se dopeče.

Ova mera je za malu tepsiju. Za veliku tepsiju potrebna je dupla količina, ili umutiti ovako jednom, pa sve sipati u tepsiju da se dopeče, staviti jabuke, pa opet umutiti i sto i prekriti jabuke.
Ispečenu i ohlađenu pitu seći na željene komade i posuti prah šećerom.

Pita sa pečenim paprikama

Recept za ovu pitu sam našla među onim mojim silnim iscepkanim listovima. Volim da skupljam recepte iz raznoraznih časopisa i novina. Pošto je sad sezona paprika ovih dana je pripremam malo češće, što isprobane recepte, što tragajući za nekim novim. Nisam sigurna iz kog je ovo časopisa, ali mislim da je “Still magazin”, rekoh već da imam samo list iz časopisa.
Zašto pišem ovaj uvod? Zbog toga što sam posle toga naletela i na internetu na isti recept, sa istom slikom.

Ovo je iz časopisa

A ovde je originalni recept. Doduše piše odakle je preuzet recept, sa kog portala, ali nije ime autora. I tako… rekoh već šta sam trebala u vezi toga, sad još samo da vam kažem da je pita fenomenalna, bilo da je jedete toplu ili hladu. Meni se čak za nijansu više sviđa kada je onako hladna. Pogotovo što može super da se seče, pa je odlična kao neko hladno posluženje da se napakuje sa nekim drugim sličnim stvarima.

Potreban materijal:

4 lista kora za pitu
4 jaja
1/2kg pečenih paprika
1/2kg kravljeg belog sira
200gr kisele pavlake
1-2 kašike griza
ulje, so

Priprema:

Ređati 4 kore, između prskane uljem, a na treću i četvrtu staviti i malo griza. Na četvrtu koru staviti paprike (sečene sa strane i skroz raširene). I na njih staviti malo griza. Preko paprika staviti fil. Fil se pravi od umućenih belanaca u čvrst sneg, kojima se doda mrvljeni sir i polako promeša. Ako sir nije mnogo slan, posolite fil. Na fil opet idu paprike, a na paprike umućena žumanca sa pavlakom i malo soli. Peći na 200C da porumeni. Meni je bilo potrebno nekih pola sata.

Salčići

Potreban materijal:

525gr brašna
250gr svinjskog sala
20gr kvasca
3 jaja
100gr šećera
1dl mleka
1 limun
vanilin šećer
pekmez po želji

Priprema:

Očistite salo od žilica, sameljite ga na mašini za meso i pomešajte sa 175gr brašna.

Napomena: Da vam čišćenje i mlevenje sala ne bi bili posao više u pravljenju salčića, možete ga rastopiti (slično kao topljenje slanine za čvarke, samo se u ovom slučaju ne dodaje voda). Salo se ovako samo premazuje preko testa, nema žilica i nema mučenja. Kada se salo istopi procediti ga, ostaviti da se stegne i jednostavno spakovati za zamrzivač u količinama koje su vama najprikladnije. Ja ostavljam po 250gr.

Masu podelite na tri dela i ostavite da stoji . Od ostatka brašna zamesite testo sa dva žumanca, kvascem rastopljenim u mlakom mleku, 100gr šećera i struganom korom od limuna. Ostavite testo da odstoji 15 minuta. Odstajalo testo rastanjite oklagijom u pravougaonik debljine pola santimetra, premažite trećinom sala, preklopite ga na pola i ostavite da odstoji pola sata. Ponoviti ovaj postupak još dva puta u istom vremenskom razmaku, premazujući testo trećinom sala svaki put. Testo rastanjiti do debljine od 1cm i isečite na kvadrate. Na sredinu svakog kvadrata staviti pekmez i sastaviti krajeve. Salčiće staviti na pleh obložen pek papirom. Premazati umućenim žumancetom i ostaviti 15 minuta na toplom mestu da narastu. Onda staviti u dobro zagrejanu rernu i peći dok ne porumene. Pečene salčiće posuti šećerom u prahu.

Crveni pire

Stari dobri krompir pire, u novom ruhu. Sezona paprika je u toku, pa ih valja iskoristiti na raznorazne načine. Brzo i jednostavno za pripremu, a savršenog ukusa. Recept sam našla u “Blic ženi”.

Potreban materijal:

1kg krompira
5 pečenih i oljuštenih paprika
malo putera
1dl mleka
začin C, so

Priprema:

Krompir skuvati i ispasirati ga, dodati u njega mleko i puter i napraviti uobičajeno pire. Paprike iseckati na sitne kockice, propržiti na malo ulja, pa ih staviti u pripremljen pire. Izmešati, posoliti i začiniti po ukusu. Servirati uz pečeno ili pohovano meso.

Grand kolač

Hmmmm…u “Blic ženi” gde sam inače našla recept piše da je ovo torta. Po mojim kriterijumima nije pa sam ja malo promenila naziv iz torte u kolač . U svakom slučaju bez obzira na to šta je, ukus mi se veoma sviđa, pogotovo što ima kafu u sebi, mnogo volim taj šmek u slatkišima. Kolač se nije dopao jedino Vuku, baš zbog kafe.

Potreban materijal:

4 jaja
4 kašike vrele vode
1 vanilin šećer
100gr šećera
200gr mlevenog badema
200gr čokolade
50gr brašna
1 ravna kašičica praška za pecivo
5 kašika “grand” kafe

za glazuru:

200gr čokolade
100gr šećera
4 kašike mleka
2 kašike “grand” kafe
100gr putera

Priprema:

Penasto umutite žumance sa vodom, vanilin šećerom i šećerom. Ulupajte šne od belanca, pa dodajte žumancima. Uz lagano mešanje dodati sve ostale sastojke i rastopljenu čokoladu. Masu izručite u podmašćen i brašnom posut pleh. Pecite na 180C jedno 40 minuta i ohladite. Za preliv, ukuvajte kafu, čokoladu, šećer i mleko, sklonite sa vatre i umutite puter da se masa za glazuru izjednači i delimično stegne. Prelijte kolač i ostavite da se ohladi. Seći po želji.

Aurelio torta by Vera

29. septembra sam napunila 37. godina. Lete godine….ali moram priznati ja se još uvek osećam kao neka klinka, mada je počelo povremeno da me bolucka po nešto, još uvek se ne dam .
Recept za ovu tortu sam sačuvala još onda kada ga je Vera objavila kod sebe na blogu, baš volimo takve tortice i znala sam da ću sigurno da je pravim, samo je bilo pitanje kad.
Onda je nedelju dana pre mog rođendana sestrina koleginica došla kod mene da joj nađem neki lep recept za tortu, bio joj je potreban iz istog razloga. Gledale smo tako šta se sve nudi na netu, pa između ostalog sam joj pokazala i ovaj recept. Tačnije, ona je izabrala nekih četiri recepta koja će da razmotri. Na kraju je i ona pravila ovu tortu i svi su se oduševili. Stvarno je što bi rekli “boli glava”. Brzo se pravi, ništa se ne peče, milina jedna…a tek o ukusu da i ne pričam, to je jedna od onih torti za koju se uvek traži parče više.
Vera, puno ti hvala za ovako lepu tortu.

Potreban materijal:

2l kašastog soka od jagode
5 pudinga od jagode
400gr margarina
400gr šećera u prahu
300gr šlaga
3dl kisele vode
300gr šlag krema od jagode
500gr piškota
200gr čokolade za kuvanje

Priprema:

Prvi fil

Puding od jagode skuvati u 1,2l kašastog soka od jagode i ostaviti da se ohladi. Margarin ili puter dobro umutiti sa šećerom u prahu i sjediniti sa ohlađenim pudingom.

Drugi fil

Šlag umutiti sa kiselom vodom.

Treći fil

Krem šlag umutiti sa 3dl soka od jagoda.

Piškote podeliti na pola, jednu polovinu umakati u sok od jagode ređati na tacnu, preliti otopljenom čokoladom i sačekati da se stegne. Zatim premazati sa pola prvog fila, naneti pola drugog fila i staviti pola trećeg fila. Poređati ponovo piškote umočene u sok i ponoviti postupak sa filovima. Znači:Piškote umočene u kašasti sok od jagode, fil od pudinga i margarina, šlag, šlag krem od jagode.

Mamine barene paprike sa medom

8 kilograma paprika očistiti od peteljki i semena. U posebnu šerpu skuvati 2l vode, 1l alkoholnog sirćeta, 200gr šećera, 250gr meda i 6 kašika soli. Kada proključa u tečnost spuštati paprike i bariti. Na brzinu kada se ohladi staviti 10gr vinbrana i 10gr konzervansa. Ređati u tegle.
Napomena: Moja mama uvek zimnicu čuva u špajzu, tamo je relativno hladno i nikada joj se ništa nije pokvarilo. Ja kad donesem u Bor, čuvam u frižideru, moj je špajz dosta topao, pa ne volim da rizikujem.

‘Ajme, koliko nas je’-Bundeva, tema za oktobar 2009.

Maslinka, Maslinka, Maslinka…da znaš da si me bacila u veliku frku.
Šalim se naravno, drago mi je što si moj blog i mene izabrala da budemo vaši domaćini u narednih mesec dana, u sklopu jedne od omiljenih igrica blogera kulinara (a i šire ) “Ajme, koliko nas je”, koju je osmislila monsoon sa bloga Dalmacija Down Under.

Još sinoć kad sam videla objavu rezultata počela sam da mozgam šta bi to moglo biti tema ovog puta. Prvo što mi je na pamet palo bilo je nešto drugo, ne bundeva, ali neću da kažem šta odustala sam pošto je to namirnica do koje možemo da dođemo svakog trenutka i odlučila se da to bude bundeva, iz razloga što joj je sad sezona, pa mi je onda to baš onako delovalo super. Jesen…plodovi jeseni, sve u kompletu.
Mi inače bundevu mnogo volimo da jedemo, ali je nisam baš spremala na različite načine. Možda iz jednostavnog razloga što se u mom kraju jede najviše pečena, pa mi je to tako ostalo usađeno. Pečenu bundevu najviše jedem pomešanu sa mlekom i šećerom, to mi je tako slatko da ne mogu da vam opišem. Volim i domaći sok od bundeve, njega pravim svake godine u ovo vreme, kao i slatke pite sa kupovnim korama. I to bi maltene i bilo sve od načina na koji je ja upotrebljavam u ishrani, tako da mi je ovo prilika da dođem do još dobrih, proverenih recepata i da se ubuduće bundeva kako kod mene, tako i kod vas priprema raznoliko. Nadam se da vam se dopada tema i da će se i u ovom krugu videti vaša maštovitost

Vaše recepte kao i fotografije šaljite do 31.10.2009. na mail:grne.blog[et]gmail.com. Ja ću 02.11.2009. objaviti sve pristigle radove i imenovati domaćicu za mesec novembar.
Za one koji se prvi put uključuju, ovde možete pogledati post sa pravilima.

A sad i malo o bundevi. Tekst je autora Nikole Pašića, preuzet sa sajta B92

Šta mislite, zašto je dobra vila, od svih biljaka, odabrala baš bundevu da od nje napravi kočiju, kojom će Pepeljuga odjuriti na bal i očarati mladog princa? Možda zato što je bundeva, tradicionalna hrana siromašnih, odlično oslikavala Pepeljugin status? A možda je i onaj, koji je smišljao čuvenu bajku, intuitivno znao da se baš u ovom, „prostom“ povrću, krije nešto – kraljevsko?

Kako god, bundeva je već odavno prestala da bude sirotinjska hrana i postala je suvereni vladar jelovnika najotmenijih lokala na Zapadu, pa i kod nas. Na meniju mnogih restorana, najčešće se nalazi krem čorba od bundeve, a oni eksluzivniji trude se da idu dalje od toga i pripremaju razne specijalitete od ove jesenje lepotice. Bez obzira da li je restoran italijanski, francuski, japanski ili srpski, jedno je sigurno – bundeva neće izostati, jer su ljudi u svakom delu sveta odavno uvideli koliko kulinarskih mogućnosti pruža ovaj blagotvorni plod, prvobitno prenesen u Evropu i Aziju iz Južne Amerike, gde je vekovima bio važna namirnica u ishrani indijanskih starosedelaca.

Od bundeve se mogu pripremati slana i slatka jela, može jesti živa,dinstana, pečena, pržena… Postoji čitav niz različitih sorti bundeve: pored domaće žute, na pijacama i prodavnicama zdrave hrane, pronaći ćete i japansku hokaido (koja se u makrobiotici najviše koristi i ima posebno sladak ukus), zatim muskatnu bundevu i još siguno nekoliko vrsta, za koje možda niste ni čuli, a koje vas čekaju da ih probate.

I zaista, nema razloga da ova namirnica i dalje ostane prisutna u vašem jelovniku samo kao često prešećerena pita bundevara ili običan „pečeni dulek“ (mada je ovo drugo izvrstan specijaliet, jer jednostavna jela su često i najlepša). Upotrebite svoju kulinarsku kreativnost i dajte bundevi zasluženo mesto u vašoj jesenjoj kuhinji! Na kraju teksta očekuje vas nekoliko recepata koji treba da vam daju ideju, a sigurno ćete i sami uskoro smisliti svoj specijaliet! Ali pre svega, da vidimo šta se to nalazi u bundevi i šta je čini tako značajnom u ovo vreme sve popularnijeg wellness-a i trenda zdravog života?

Prvo, meso bundeve je idealna hrana za one koji žele da smršaju, a da ne ostanu uskraćeni za važne vitamine i minerale. U njemu se nalazi skoro 90% vode. Masnoće u mesu bundeve skoro da nema, za razliku od semenki, koje su prave energetske bombe, bogate zdravim, višestruko nezasićenim masnim kiselinama. Većinu energije iz mesa bundeve daju ugljeni hidrati, ali ni njih nema previše, kao ni belančevina. S druge strane, zadivljujući je procenat i raznolikost prisutnih vitamina (C, B1, B2, B3, B6, provitamin A, niacin, folna kiselina) i minerala (kalijuma, kalcijuma, fosfora i gvožđa). Tu su i oligoelementi, kao i balastne materije, značajne za bolje varenje. S druge strane, bundeva je niskokalorično povrće – 100 g ima samo 30 kalorija! Ali to nije sve – pored nabrojanih sastojaka, značajnih u očuvanju zdravlja, bundeva, a specijalno njene semenke, sadrži u medicini upotrebljive supstance, fitosterine. U pitanju su biljni hormoni, za koje je dokazano da povoljno deluju kod benignih uvećanja prostate i tegoba sa bešikom. Dalje, selen u semenkama, ali i provitamin A iz mesa bundeve čuvaju organizam od raka. Značajno je da nijedan od ovih sastojaka, bundeva ne gubi stajanjem i zato se preporučuje njeno konzumiranje od jeseni, pa preko cele zime, kada je ishrana generalno siromašna.

Ali i bez potvrde nauke, narod je odavno uvideo blagodeti bundeve, koja se preporučivala za izbacivanje suvišne vode iz organizma, i kao takva, bila je savršeni lek za smanjivanje otoka, tegoba kod gihta i visokog pritiska. Semenke bundeve davale su se kao lek protiv dečjih glista i pantljičare. Žene koje su želele da imaju lep ten, stavljale su masku od rendane bundeve, koja isto može da posluži kao oblog za ublažavanje tegoba kod proširenih vena.

I na kraju, da ne zaboravimo blagotvorno, tamno smeđe ulje od semenki bundeve! Ono u sebi, u koncentrovanom obliku, sadrži sve korisne sastojke semenki bundeve, a svojim specifičnim ukusom obogatiće vaša jela i dati im novu aromu. Bundevino ulje je suviše dragoceno (a time i skupo), da biste pržili na njemu, zato ga čuvajte za salatu, ili kao dodatak u već skuvane čorbe. U boljim prodavnicama zdrave hrane pronaći ćete i puter od semenki bundeve (nešto poput kikiriki putera), koji je odličan, zdrav namaz za crni hleb.

Kao što vidite, bundeva je zaista čarobna biljka!