Bogojavljenje – “Vodice”

Monday, January 18th, 2010

Stari običaji vezani za Bogojavljenje sada su već zaboravljeni. U današnje vreme narod ode u crkvu za osveštenu vodicu. Kod nas u Boru to bude obično postavljena cisterna ispred crkve, sa podužim redovima, i pitanje je da li nekada i imate sreću da do vodice dođete, ranije je to bilo sasvim drugačije i ovim postom ću prikazati taj običaj.
Vodice su pogotovo željno iščekivale mlade neudate devojke. Verovalo se da se tog dana u ponoć prikazivao sam Bog i da se tada svaka zamišljena želja mogla ispuniti. U mom selu Sumrakovcu se ovaj dan zove još i “Vodice”, baš zbog magijskog i lekovitog verovanja u svetu vodicu.

Dan uoči Bogojavljenja je Krstovdan, kada se posti zbog zdravlja ma koji dan u nedelji da padne. Toga dana domaćica kuva pihtije, koje se jedu na dan Bogojavljenja. Na Krstovdan se pere sav veš u kući, i uopšte se očisti i sredi sve.

Veče pred Bogojavljenje, devojke odlaze na reku i od bosiljka prave “brvčiće” (mostiće). Posle toga se vraćaju kući da bi u snu videle – snivale, svog voljenog. Verovalo se da ko od ukućana sačeka ponoć, da se tad nebo otvaralo i da se Bog pojavljivao i ispunjavao jednu želju.


Ujutru devojke sa kobilkama i vedricama dolaze na reku. Sakrivene čekaju da vide koji će momak da im sruši brvčić, po tom verovanju, on im je suđeni i udaće se baš za njega.


Momci za ženidbu dolaze na reku i rasturaju brvčiće koje su devojke napravile. Tada momci preskaču sekire po tri puta, a devojke kobilke koje su ponele sa sobom.


Momci i devojke se po tri puta umivaju bosiljkom i vodom iz reke, i tri puta spuste nekoliko kapi u nedra zbog zdravlja, a neki bi čak zagazili i okupali se.


Ujutru bi istovremeno iz svake kuće u selu ukućani kretali na reku da se umiju. Bolešljivu decu su kupali u reku, da se očeliče. Tako okupane su ih motali u ponjavu-ćilime. Dok nije bilo crkve ljudi su se okupljali na jednom mestu pored reke gde je dolazio sveštenik da osveti vodicu, koju su ljudi uzimali i nosili kasnije svojoj kući. Vodu bi sipali u čabrove ili neki drugi sud i stavljali bosiljak. I tu bi vodu sveštenik osveštao. Pored čabra je bio postavljen krst isečen iz leda i podupret snegom.


Svetu Vodicu donosili bi kući i čuvali je tokom cele godine, tada bi svaki ukućanin uzeo po gutljaj za zdravlje, a kasnije bi je koristili samo u velikoj nuždi-bolesti, uznemiravanja od strane zlih duhova i slično. Takođe po dolasku kući radi zdravlja bi prskali svuda po prostorijama, kao i po stajama, radi zdravlja stoke. Sveta Vodica može da se čuva neograničeno vreme. Ona ne gubi svoje dejstvo, niti se kvari. Ukoliko se sva količina Bogojavljenske Vodice ne utroši u toku godine, onda se taj ostatak kada stigne nova vodica, sipa u bunar, reku ili cveće. Nikako se ne sme prosuti tek tako, bilo gde.


Ova vodica se koristila i da se zamesi slavski kolač i hleb. Na dan Bogojavljenja jedu se već skuvane pihtije predhodnog dana uz umešene hlebčiće, i namenjuje se svim mrtvima iz kuće.

Be Sociable, Share!
Namirnice:

O AUTORU


  1. Matora
    19.01.2010 at 05:35

    Bravo Gago za tekst a i slike!! Bas sam uzivala citajuci i gledajuci ovu tvoju ljepoticu <3
    Kiss!!!

  2. selma
    19.01.2010 at 11:32

    Drago mi je pročitati post o narodnim običajima i vjerovanjima.
    Ja Bogojavljenje pamti po jednoj strašno tužnoj priči iz čitanke za drugi ili treći osnovne. Jedan dječak imao je bolesnu majku i željno je iščekivao Bogojavljenje da bi pželio svoju najveću želju da mu mama ozdravi. Poželio je svoju želju u ponoć i ujutro je sretan otrčao do majčinog kreveta očekujući da će je vidjeti zdravu i rumenu. Nažalost u toj tužnoj priči ujutro je majku zatekao mrtvu. Eto kakve su nam strašne priče servirali u tim nježnim godinama da je pamtim već trideset godina, a tada mi je sigurno izazvala ono što se danas naziva stresom.
    Slike su ti prekrasne. Ko je djevojčica na slikama? Predivna nošnja.

  3. Gaga
    19.01.2010 at 12:17

    Znam Selma, kad se samo ja setim šta je moja generacija imala u čitankama, i uopšte udžbenicima. I znaš, i ja se sećam još uvek dosta toga.
    Devojčica na slici je moja sestričina, ćerka moje rođene sestre. Nošnja je u vlasništvu mojih roditelja, i to je samo jedan deo nošnje.

  4. Maja
    19.01.2010 at 13:33

    Zaista sam se oduševila i tekstom i autentičnim fotografijama! Uljepšala si mi ovaj dan:)

  5. Gaga
    19.01.2010 at 14:06

    Hvala Majo :)

  6. melrose
    19.01.2010 at 17:32

    Bas si super opisala obicaj, ja ga ne poznam, ali volim tradiciju, nekako odise toplinom! Moram reci da mi je ovo sa cisternom svete vodice – KOMA, pa gdje je tu tradicija, zajednisto, postovanje obicaja…

  7. Andrea
    19.01.2010 at 19:49

    Obožavam ovakve postove. Ovi običaji su mi nepoznati i tim mi je bilo draže pročitati o njima. :) Prekrasno si to opisala i popratila fotografijama. :)
    A što se cisterne sa svetom vodicom tiče viđala sam slične izmišljotine i po našim crkvama, oslobodi Bože! :)

  8. snjezana
    20.01.2010 at 10:21

    nosnja je prekrasna a prica i obicaji tako lijepi i zanimljivi. steta sto izumiru… uzivam citati ovakve postove i saznati nesto novo.:) cisterna sa svetom vodom me nasmijala

  9. Nina
    20.01.2010 at 11:50

    meni su isto ovi običaji potpuno nepoznati, ali veoma zanimljivi, divno mi je čitati o tome kako je to bilo nekad ;)

    p.s.pratim ja tebe redovito, samo se ne javljam, opet sam sva u gužvi

  10. Gaga
    20.01.2010 at 12:02

    Nina, stvarno nema potrebe da se pravdaš. Ja isto tako svakodnevno pratim sve vas blogere kulinare, samo što sam od onih koji ne komentarišu svaki put. Možda to neko zamera i možda je to nekome merilo za neke stvari, ali meni nije. Tako da nemaš zbog čega da se pravdaš. :)

  11. mamajac
    28.01.2010 at 10:45

    Gago, pa u tebi cuci novinar! :) Stvarno svaka cast za tekst i slike, svaka cast i za sestricinu bez koje utisak ne bi bio potpun. Dirljivo je videti da neko danas i dalje postuje neke stare obicaje. Ja prva nemam previse pojma o tome, odrastala u gradu, roditelji nisu bili “u tom fazonu”, i sada sam, zahvaljujuci tebi, nesto naucila. :*

  12. Marko
    18.01.2011 at 21:31

    Lepo :D

  13. Natasha
    19.01.2011 at 19:36

    Svaka čast na divno napisanom tekstu i isto tako divnim fotografijama kojima si neke od nas uspjela vratiti u neko ljepše vrijeme,vrijeme poštovanja vjere, tradicije i svojih bližnjih!!!
    PS Ja sam inače mislila da se večeras u ponoć ( noć uoči Jovandana) zamišlja želja i eto propustih priliku da to učinim sinoć. Ali ja cu ipak večeras poželjeti nešto i nadati se brzom ostvarenju istog!!!

  14. Gaga
    19.01.2011 at 22:06

    Draga Natasha, važno je da želimo i da ne odustajemo od toga. A želje će se već ostvariti vremenom.
    Pozdrav!

  15. Vesna Nešić
    19.01.2012 at 07:28

    Fantastičan post, hvala na njemu! Treba ponavljati ovaj post svake godine u ovo vreme, jer možda neko nehotično propusti ovaj. Ceo blog vam je odličan i uvek se obradujem kad vidim da nešto novo ima:-)))

  16. Gaga
    19.01.2012 at 21:51

    Hvala Vam puno na ovako lepim recima. Drago mi je da Vam se dopada blog i da cesto svracate.
    Srdacan pozdrav!

Ostavite komentar