Moje grne

Srce za Vanju #srcezavanju

Preuzeto sa BITNO bloga – Srce za Vanju

Vanja Pilipović je učenica je Srednje Ekonomske Škole u Somboru. Rođena je 10.03.1991. godine i živi u Sonti.

Polovinom prošle godine Vanja Pilipović se razbolela od teške neizlečive bolesti srca pa je prekopotrebno izvršiti transplataciju novog srca.

Transplataciju nije moguće obaviti u Srbiji već se mora obaviti u inostranstvu, a sredstva potrebna za istu su 100 000€, što prevazilazi mogućnosti Vanjinih roditelja.

MOLIMO VAS da u okviru svojih mogućnosti pomognete Vanji.

Ovoj akciji su se pridružili mnogi blogeri i mnogi korisnici društvenih mreža.

Tok akcije možete pratiti preko:

Grupe na Facebook-u
Akcije na twitteru #srcezavanju
Zvanične prezentacije, gde možete pročitati i detalje ove akcije.

Blogosfera:
Džepna Venera
Šaputalica
Ivanizmi
Čarolija
Na blogu ITkutak je napravljen mirror originalnog flash sajta o detaljima akcije.
Dragan Varagić
Marxx
AnjaS
DžejnDou
TerekOnLine
Online Tržište
Vladimir

NIJEDAN IZNOS NIJE MALI!-SRCE NE MOŽE DA ČEKA!

Dinarski tekući račun za uplate je:
310-0210100336655-83

Devizni račun:
02-315-0031209.4

SWIFT:CONARS22- Acc No.USD 3582023703001

NLB BANKA A.D.BEOGRAD
Bulevar Mihajla Pupina 165v
11070 – Novi Beograd-Serbia,

Ime primaoca: Vanja Pilipović
Adresa : Kumanovska 21
25264-Sonta – Serbia

Bogojavljenje – “Vodice”

Stari običaji vezani za Bogojavljenje sada su već zaboravljeni. U današnje vreme narod ode u crkvu za osveštenu vodicu. Kod nas u Boru to bude obično postavljena cisterna ispred crkve, sa podužim redovima, i pitanje je da li nekada i imate sreću da do vodice dođete, ranije je to bilo sasvim drugačije i ovim postom ću prikazati taj običaj.
Vodice su pogotovo željno iščekivale mlade neudate devojke. Verovalo se da se tog dana u ponoć prikazivao sam Bog i da se tada svaka zamišljena želja mogla ispuniti. U mom selu Sumrakovcu se ovaj dan zove još i “Vodice”, baš zbog magijskog i lekovitog verovanja u svetu vodicu.

Dan uoči Bogojavljenja je Krstovdan, kada se posti zbog zdravlja ma koji dan u nedelji da padne. Toga dana domaćica kuva pihtije, koje se jedu na dan Bogojavljenja. Na Krstovdan se pere sav veš u kući, i uopšte se očisti i sredi sve.

Veče pred Bogojavljenje, devojke odlaze na reku i od bosiljka prave “brvčiće” (mostiće). Posle toga se vraćaju kući da bi u snu videle – snivale, svog voljenog. Verovalo se da ko od ukućana sačeka ponoć, da se tad nebo otvaralo i da se Bog pojavljivao i ispunjavao jednu želju.

Ujutru devojke sa kobilkama i vedricama dolaze na reku. Sakrivene čekaju da vide koji će momak da im sruši brvčić, po tom verovanju, on im je suđeni i udaće se baš za njega.

Momci za ženidbu dolaze na reku i rasturaju brvčiće koje su devojke napravile. Tada momci preskaču sekire po tri puta, a devojke kobilke koje su ponele sa sobom.

Momci i devojke se po tri puta umivaju bosiljkom i vodom iz reke, i tri puta spuste nekoliko kapi u nedra zbog zdravlja, a neki bi čak zagazili i okupali se.

Ujutru bi istovremeno iz svake kuće u selu ukućani kretali na reku da se umiju. Bolešljivu decu su kupali u reku, da se očeliče. Tako okupane su ih motali u ponjavu-ćilime. Dok nije bilo crkve ljudi su se okupljali na jednom mestu pored reke gde je dolazio sveštenik da osveti vodicu, koju su ljudi uzimali i nosili kasnije svojoj kući. Vodu bi sipali u čabrove ili neki drugi sud i stavljali bosiljak. I tu bi vodu sveštenik osveštao. Pored čabra je bio postavljen krst isečen iz leda i podupret snegom.

Svetu Vodicu donosili bi kući i čuvali je tokom cele godine, tada bi svaki ukućanin uzeo po gutljaj za zdravlje, a kasnije bi je koristili samo u velikoj nuždi-bolesti, uznemiravanja od strane zlih duhova i slično. Takođe po dolasku kući radi zdravlja bi prskali svuda po prostorijama, kao i po stajama, radi zdravlja stoke. Sveta Vodica može da se čuva neograničeno vreme. Ona ne gubi svoje dejstvo, niti se kvari. Ukoliko se sva količina Bogojavljenske Vodice ne utroši u toku godine, onda se taj ostatak kada stigne nova vodica, sipa u bunar, reku ili cveće. Nikako se ne sme prosuti tek tako, bilo gde.

Ova vodica se koristila i da se zamesi slavski kolač i hleb. Na dan Bogojavljenja jedu se već skuvane pihtije predhodnog dana uz umešene hlebčiće, i namenjuje se svim mrtvima iz kuće.

Krtica kolač

Ja stvarno nemam običaj da pravim instant kolače, ali evo ovog puta jesam i to isprobala. U pitanju je Dr.Oetker “Krtica kolač”. I stvarno je sve instant, lako za pripremu, a i brzo smo ga i pojeli.

U pakovanju je mešavina za:
testo
krem
komadići čokolade koji idu u fil

Ono što je potrebno pride je:
125gr maslaca
3 jaja
3 banane
500ml slatke pavlake
100ml vode

Ovog puta neću pisati postupak, već samo moju preporuku da kupite, isprobate i sigurno se nećete pokajati. Postupak ćete naći kad budete kupili pakovanje sa smešom za pripremu. Veoma ukusna poslastica koja će vam dobro doći u prilikama iznenadnih gostiju i tome slično.

Mir Božji, Hristos se rodi-Vaistinu se rodi!

Badnje veče

Badnji dan se proslavlja 6. januara, dan uoči Božića. Naziv Badnji dan je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali. Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih. Ovim postom želim da vam pokažem običaje vezane za Badnji dan i Božić iz mog kraja, tačnije običaje iz sela Sumrakovac, opština Boljevac. Ja sam u Sumrakovcu provela jedan deo svog detinjstva i danas mi tamo žive roditelji, tako da svake godine moja porodica i ja budemo tamo u vreme Božićnih praznika.
Narodni običaji oko Badnjeg dana su dosta stari i do danas se dosta običaja izgubilo ili zaboravilo. U različitim krajevima, običaji se umeju razlikovati u nekim elementima, a u mnogim krajevima se dosta običaja izgubilo.
Već u ranu zoru ide se u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci. U istočnoj Srbiji seče se cer.

Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju Ko je? odgovara Badnjak vam dolazi u kuću. Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori Dobro veče badnjače!. Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću, i pozdravlja ukućane rečima Srećno vam Badnje veče, na šta ga ukućani otpozdravljaju sa Bog ti dobro dao i sreće imao, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito i ostale darove iz sita.

Noseći badnjak domaćin obilazi dvoriše i kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se ostavljaju i u slami ispod stola i najčešće se jedu sa medom. Orasi koji su u uglovima niko ne uzima.

Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se služi i jede na podu.

Posle Božića se ova slama nosi u obor, štalu ili ambar, a njome su i obavijali voćke da bi bolje rodile.

Badnjak se celiva i stavlja na ognjište. Kada je badnjak stavljen na ognjište, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom biću: kitili su ga zelenim granama, ljubili, ali i prelivali vinom, posipali žitom, itd.

Deca “džaraju” vatru odnosno grančicama raspaljuju i čačkaju vatru izazivajući pregršti varnica i iskri govoreći koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica … nabrajajući svu stoku i živež čije se blagostanje priželjkuje.

Posle završetka ovoga domaćin okadi ceo dom za večeru, zapali sveću i pristupa se badnjoj večeri.

Badnja večera je posna trpeza, ali je trpeza bogata. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, koja su i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive). Večera protiče u miru i tišini.Večera se kadi da bi se za večerom spojili i živi i oni koji to nisu. Mesi se i Badnjački kolač, koji se seče na isti način kao i kolač za slavu, ali se ne ljubi, kao i obredni hlebovi.

Slama koja se unosi u kuću, jedenje na podu i raznošenje oraha po kući su deo kulta mrtvih. To veče se u kući očekuju “domaći” ili “domaći pokojnici” ili “domaći duhovi”. Svi preci su sa ukućanima, zato je večera tiha da se ne bi oterali i zato se tri dana sa trpeze ne prikuplja nego samo donosi pa se čak ni ne čisti po kući.

Za Badnje veče se odlazi i u crkvu. Deci je posebno lepo zato što uvek dobiju poklon paketić od Božić bate.

Pale se sveće za žive i za mrtve.

Božićna liturgija i paljenje badnjaka su neizostavni deo.

Neke delove posta sam pozajmila odavde.

Fotografije su iz različitih vremenskih razdoblja, unazad par godina, na žalost samo sam tako mogla da ih sklopim u jedan post, nisam slikala nikada sve detalje, a sada mi je baš bila želja da ovo prikažem, i na neki način makar malo sačuvam od zaborava, mada ćemo mi još dugo, dugo ovako obeležavati Badnji dan.

Srećna Nova 2010. godina!

Kokosovo mleko

Moja deca i ja smo veliki fanovi “Survivor Srbija”, ne propuštamo ni jednu epizodu i baš smo u “fazonu”. Oni jadničci tamo ne jedu ništa sem pirinča i kokosa, baš mi ih je žao pa smo mi počeli da se solidarišemo sa njima i jedemo kokos skoro svakodnevno. Šalim se malo. Kokos u Boru do skoro nije mogao da se kupi kad poželiš, ali kako su veliki supermarketi počeli da se otvaraju i kod nas, situacija se promenila. Ja doduše kokos jesam probala odavno, ali moja deca nisu, kao i neke druge egzotične voćke i povrćke, pa sad kad naletim na nešto tako, obavezno kupim da probaju. Ispostavilo se da im se kokos baš sviđa, a i posle im ostaje kora pa od nje prave neke brodove i svakakva čudesa. Spojili smo lepo i korisno.

Na blogu “Sweet corner” objavljen je post kako napraviti mleko od kokosa u domaćoj varijanti. Kokosovo mleko može biti super korisno u pripremanju posnih kolača i poslastica, pa sam najviše i zbog toga odlučila da i ovaj recept probam u sklopu igrice “FBI rukavice” koju je osmislila Maja sa bloga “Cooks and Bakes”.

Potreban materijal za oko 600ml kokosovog mleka:

1 kokos (ja sam imala dva manja, težine svaki oko 500gr)
7dl vode

Priprema:

Na kokosu napravite 2 rupe pomoću šrafcigera (moj muž je meni to odradio bušilicom ). Kroz te dve rupe pustite da izađe sva voda koja je unutra. U mom slučaju to je bilo tačno 100ml od oba kokosa. Kokos udarajte po tvrdoj površini dok se ne razbije, ako ne uspete do kraja, po pukotini stavite nož ili nešto slično tome i širite polovine dok se ne odvoje. Uzmite tup nož i po obodu prođite sa nožem, da se belo meso malo odvoji od površine i sa nožem odvajajte komad po komad. Na komadima će biti tamna korica koju kasnije ogulite nožem. Kad ste iz svake polovine izvadili meso, ogulite tamnu koricu i dobro operite komade kokosa, pa ih naseckajte na manje komade.
3,5dl vode zagrejte da bude jako vruća, sipajte u multipraktik i dodajte pola količine isečenih komada. Vodu možete staviti i manje, sami odredite gustinu mleka, odnosno intenzitet ukusa. Miksirati oko 1 minut na najvećoj brzini. Čistu gazu stavite preko posude u koju ćete iscediti kokos, sipajte smesu, i gnječite, cedite i uvijajte dok ne izvučete i poslednju kap. Isti postupak ponovite i sa drugom polovinom kokosa i ostalih 3,5dl vode.

Mleko ostavite u frižider, a nakon nekog vremena na površini će isplivati gusta krema, koju možete pokupiti kašikom i upotrebiti kao dodatak supama i slično. Ili je jednostavno pojedite.

Isceđeni kokos ostaviti da se malo prosuši i skloniti u plasticnu kesu ili činiju i koristite ga kao i kupovno kokosovo brašno za kolače. Ja sam dobila tačno 160gr kokosovog brašna.

INTERNET@lije

15. novembra izašlo je novo, specijalno, treće po redu posno izdanje časopisa “Hrana i Vino”.
U časopisu se nalaze isprobani recepti mojih dragih blog koleginica: Minje sa bloga Minjina kuhinjica, Marije sa bloga Palachinka, Ane sa bloga Šta ima za večeru, Lane sa bloga La cuisine creative, Maje sa bloga Cooks and Bakes, Olivere, svima poznata blogom Maslinka, Marije sa Gurmanlooka, a tu među njima sam i ja . U časopisu ćete naći 64 recepta sa fotografijama. Predjela, glavna jela, poslastice, salate.
Možda će zvučati neskromno, ali moram da se pohvalim i svojom prvom naslovnom stranom i ujedno se zahvalim redakciji na tome, zaista mi puno znači i daje poseban elan i volju za dalji rad.

Nadam se da ste do vašeg primerka došli? Ako niste, trk na prvi kiosk

Čvarci, svinjska mast i naravno “Pogačice sa čvarcima”

Ne znam kakva je situacija kod vas, ali ja ih vala volim najviše na svetu. Moji u selu tope mast uvek kada je svinjska daća, i ja vama ne mogu da opišem to iščekivanje da čvarci budu gotovi. Pa onda kad zasednem, onako uz vruću pogaču, vruće čvarke i sir…uffff, to ne može da se opiše. Jeste da posle imam malo problema sa stomakom, ali nek’ ide život. Gladne su mi i oči, a bogami i duša.

A do čvaraka se dolazi ovako…

Slanina se iseče na kocke i stavi u kazan sa malo vode. To malo vode u ovom slučaju je bilo jedna kofa.

Na jakoj vatri se prže uz povremeno mešanje.

Kada se sva mast istopi i komadi isečene slanine dobiju tamno žutu boju, čvarci su gotovi. Onda se vade iz kazana i preručuju u neku zgodnu platnenu “kesu”, najbolje sašivenu od gaze, da bi se ocedili.

Za ceđenje čvaraka kod mojih imaju takozvanu “presu”, kojom se stiska sve dok ima šta da iscuri. Mi volimo ne baš jako masne čvarke, tako da pored ovih sprava, čovek mora da ima i jake ruke.

Oceđene čvarke dobro usoliti.

Oceđenu mast ostaviti da se stegne.

I kao što sam rekla, najbolji su kad su vrući.

Što se pogačica sa čvarcima tiče, pa naravno da moraju da budu pravljene kad već ima svežih čvaraka. Recept sam našla u kuvaru “Hiljadu i jedan recept narodnih kuhinja” Selene Mostarac.

Potreban materijal:

500gr brašna
20gr svežeg kvasca
5 žumanca
400gr čvaraka
3dl belog vina
200gr masti
so, biber

Priprema:

Od brašna, samlevenih čvaraka, žumanca, ukislog kvasca i vina zamesite testo. Ostavite testo da odstoji pola sata, pa ga razvucite oklagijom debljine od 1cm. Koru premažite mašću, preklopite je na pola i razvijte ponovo oklagijom. Uradite to isto još dva puta. Ostavite testo da odstoji 10 minuta. Razvucite na koru debljine 2cm i modlom ili čašom vadite pogačice. Izreckajte svaku pogačicu nožem po površini, premažite je belancetom, pospite biberom, složite u pleh i pecite u zagrejanoj rerni pola sata.

Vukove punjene paprike

Kakva majka-takva ćerka. Epa nije tako Kakva majka-takav sin, drugenac
Ja inače imam već unapred pripremljene postove koji se objavljuju na blogu, međutim, morala sam danas da napravim malu premetačinu i preko reda ubacim ovaj post, o mom malom kuvaru-nasledniku, ljubi ga majka
Kao što neki znaju, a neki ne znaju, posle mora smo bili šest dana na selu kod mojih roditelj. Deca tamo uživaju, što u prirodi i širini, ne ulaze u kuću maltene uopšte, što zbog toga što im baba i deda dozvoljavaju bukvalno sve, a ja kao njihovo dete, moram da ćutim…hahaha, naravno da se šalim, kad preteraju, reagujem.
Tako smo moja majka i ja bile jednog dana na baštu i donele svakojakog povrća. Moja majka ima šporet na drva koji je trenutno napolju na tarasi i po ceo dan smo maltene provodile pored njega, što zbog ručkova, kafenisanja, spremanja zimnice, a i ovako. Vuk tako povremeno dođe pa baci na plotnu neku papriku, kukuruz itd. ali kad je video sad šta smo mi sve donele, onako sveže ubrano, zapeo je da hoće da skuva ručak, pa hoće. On inače voli tako da se igra šerpicama i loncima, još kad je imao 3 godine dobio je od majke onu mini kuhinju sve sa ringlama i rernom koja svetli i to je bio pravi doživljaj. Ako izuzmemo izbezumljene poglede gostiju kad nam dođu, pa prokomentarišu u fazonu: Kuhinjom se igra? Pa on je muško?
Mož’ misliti
I tako, posle malog ubeđivanja, pustim ja njega da skuva svoj ručak, ali pod uslovom da to uradi ozbiljno, bez da mi dodaje neku zemlju ili šta ja znam, pošto ja to hoću posle da probam…i eto…

Ne zamerite što količine sastojaka i vreme pripreme nije navedeno, znate…on je pravi profesionalac, sve radi odokativno i ne obraća pažnju na sitnice.

I šta da vam kažem, moj sin mi je pripremio stvarno divno i ukusno jelo. Stvarno sam uživala, ponajviše zbog načina na koji je on mene posmatrao dok sam prvi zalogaj stavljala u usta, očekujući moju prvu reakciju. Ne mogu da vam opišem taj njegov pogled, očekivanje…šta ću ja da kažem, to mora da se doživi. Sad mi je krivo što nisam snimala video, no do sledeće prilike, ako je bude bilo u skorije vreme. Va znate valjda kakva su deca, kod njih je uglavnom sve to trenutno i prolazno, barem sada.