Moje grne

Crnorečje u pesmi i igri-”Zlatne ruke Crnorečja” IV deo

Za kraj vam predstavljam “Zlatne ruke Sokobanje 2009.” Organizacija za sport, kulturu i turizam iz Sokobanje čijim posredstvom su se predstavile domaćice, zaista je imala šta da pokaže. Oduševljena sam!

Crnorečje u pesmi i igri-”Zlatne ruke Crnorečja” III deo

Posle prvog i drugog izveštaja gde sam koliko toliko uspela da dočaram šta sam to sve lepo imala prilike da probam i vidim na manifestaciji “Zlatne ruke crnorečja”, na red je došao i treći izveštaj. Danas vam predstavljam predivna jela, slatkiše, testa i ostalo iz boljevačkog sela Osnić i “Udruženje građana Timok” iz borskog sela Šarbanovac-Timok.

OSNIĆ

ŠARBANOVAC-TIMOK

Crnorečje u pesmi i igri-”Zlatne ruke Crnorečja” II deo

Posle prvog pregleda, kao što sam i rekla tu je i drugi. Danas vam predstavljam kulinarske lepote Turističke organizacije iz Brusa.

Crnorečje u pesmi i igri-”Zlatne ruke Crnorečja” I deo

U Boljevcu je održan 40. po redu međunarodni festival “Crnorečje u pesmi i igri”. Festival traje tri dana i pored trubača i frulaša kojima je ovo predtakčmičenje za sabore u Guči i Prislonici, svoj program imale su i folklorne grupe sela opštine Boljevac. Ja nisam propratila sva tri dana, već samo ono što ja najviše volim. Na prvom mestu to je takmičenje “Zlatne ruke” u pripremanju starih jela, kao i smotra folklora. Svoje kulinarsko umeće prikazale su domaćice iz sela Sumrakovac, Osnić i Šarbanovac-Timok, kao i domaćice iz Zaječara, Sokobanje i Brusa. Imala sam pune ruke posla u fotografisanju i materijala imam na pretek, tako da će izveštaj verovatno biti iz tri dela. Što se degustacije tiče, nešto jesam probala, nešto nisam. Toliko je bilo vruće da smo svi jedva izdržali, pa i pored moje želje da čak i sve probam što je izloženo, stvarno nisam mogla. Nalivala sam se vodom, te sam na kraju bila ko jedno malo burence.

Moram sa ponosom da spomenem i to da su žene iz mog sela Sumrakovac, osvojile prvo mesto. To su Javorka Miladinović, Verica Tomić, Milica Zdravković i moja majka Ljubinka Marković. Zadužen za gulaš i pasulj bio je Slaviša Stanojević.

Uživajte!!!

Srećan Uskrs!

Srce za Vanju #srcezavanju

Preuzeto sa BITNO bloga – Srce za Vanju

Vanja Pilipović je učenica je Srednje Ekonomske Škole u Somboru. Rođena je 10.03.1991. godine i živi u Sonti.

Polovinom prošle godine Vanja Pilipović se razbolela od teške neizlečive bolesti srca pa je prekopotrebno izvršiti transplataciju novog srca.

Transplataciju nije moguće obaviti u Srbiji već se mora obaviti u inostranstvu, a sredstva potrebna za istu su 100 000€, što prevazilazi mogućnosti Vanjinih roditelja.

MOLIMO VAS da u okviru svojih mogućnosti pomognete Vanji.

Ovoj akciji su se pridružili mnogi blogeri i mnogi korisnici društvenih mreža.

Tok akcije možete pratiti preko:

Grupe na Facebook-u
Akcije na twitteru #srcezavanju
Zvanične prezentacije, gde možete pročitati i detalje ove akcije.

Blogosfera:
Džepna Venera
Šaputalica
Ivanizmi
Čarolija
Na blogu ITkutak je napravljen mirror originalnog flash sajta o detaljima akcije.
Dragan Varagić
Marxx
AnjaS
DžejnDou
TerekOnLine
Online Tržište
Vladimir

NIJEDAN IZNOS NIJE MALI!-SRCE NE MOŽE DA ČEKA!

Dinarski tekući račun za uplate je:
310-0210100336655-83

Devizni račun:
02-315-0031209.4

SWIFT:CONARS22- Acc No.USD 3582023703001

NLB BANKA A.D.BEOGRAD
Bulevar Mihajla Pupina 165v
11070 – Novi Beograd-Serbia,

Ime primaoca: Vanja Pilipović
Adresa : Kumanovska 21
25264-Sonta – Serbia

Bogojavljenje – “Vodice”

Stari običaji vezani za Bogojavljenje sada su već zaboravljeni. U današnje vreme narod ode u crkvu za osveštenu vodicu. Kod nas u Boru to bude obično postavljena cisterna ispred crkve, sa podužim redovima, i pitanje je da li nekada i imate sreću da do vodice dođete, ranije je to bilo sasvim drugačije i ovim postom ću prikazati taj običaj.
Vodice su pogotovo željno iščekivale mlade neudate devojke. Verovalo se da se tog dana u ponoć prikazivao sam Bog i da se tada svaka zamišljena želja mogla ispuniti. U mom selu Sumrakovcu se ovaj dan zove još i “Vodice”, baš zbog magijskog i lekovitog verovanja u svetu vodicu.

Dan uoči Bogojavljenja je Krstovdan, kada se posti zbog zdravlja ma koji dan u nedelji da padne. Toga dana domaćica kuva pihtije, koje se jedu na dan Bogojavljenja. Na Krstovdan se pere sav veš u kući, i uopšte se očisti i sredi sve.

Veče pred Bogojavljenje, devojke odlaze na reku i od bosiljka prave “brvčiće” (mostiće). Posle toga se vraćaju kući da bi u snu videle – snivale, svog voljenog. Verovalo se da ko od ukućana sačeka ponoć, da se tad nebo otvaralo i da se Bog pojavljivao i ispunjavao jednu želju.

Ujutru devojke sa kobilkama i vedricama dolaze na reku. Sakrivene čekaju da vide koji će momak da im sruši brvčić, po tom verovanju, on im je suđeni i udaće se baš za njega.

Momci za ženidbu dolaze na reku i rasturaju brvčiće koje su devojke napravile. Tada momci preskaču sekire po tri puta, a devojke kobilke koje su ponele sa sobom.

Momci i devojke se po tri puta umivaju bosiljkom i vodom iz reke, i tri puta spuste nekoliko kapi u nedra zbog zdravlja, a neki bi čak zagazili i okupali se.

Ujutru bi istovremeno iz svake kuće u selu ukućani kretali na reku da se umiju. Bolešljivu decu su kupali u reku, da se očeliče. Tako okupane su ih motali u ponjavu-ćilime. Dok nije bilo crkve ljudi su se okupljali na jednom mestu pored reke gde je dolazio sveštenik da osveti vodicu, koju su ljudi uzimali i nosili kasnije svojoj kući. Vodu bi sipali u čabrove ili neki drugi sud i stavljali bosiljak. I tu bi vodu sveštenik osveštao. Pored čabra je bio postavljen krst isečen iz leda i podupret snegom.

Svetu Vodicu donosili bi kući i čuvali je tokom cele godine, tada bi svaki ukućanin uzeo po gutljaj za zdravlje, a kasnije bi je koristili samo u velikoj nuždi-bolesti, uznemiravanja od strane zlih duhova i slično. Takođe po dolasku kući radi zdravlja bi prskali svuda po prostorijama, kao i po stajama, radi zdravlja stoke. Sveta Vodica može da se čuva neograničeno vreme. Ona ne gubi svoje dejstvo, niti se kvari. Ukoliko se sva količina Bogojavljenske Vodice ne utroši u toku godine, onda se taj ostatak kada stigne nova vodica, sipa u bunar, reku ili cveće. Nikako se ne sme prosuti tek tako, bilo gde.

Ova vodica se koristila i da se zamesi slavski kolač i hleb. Na dan Bogojavljenja jedu se već skuvane pihtije predhodnog dana uz umešene hlebčiće, i namenjuje se svim mrtvima iz kuće.

Krtica kolač

Ja stvarno nemam običaj da pravim instant kolače, ali evo ovog puta jesam i to isprobala. U pitanju je Dr.Oetker “Krtica kolač”. I stvarno je sve instant, lako za pripremu, a i brzo smo ga i pojeli.

U pakovanju je mešavina za:
testo
krem
komadići čokolade koji idu u fil

Ono što je potrebno pride je:
125gr maslaca
3 jaja
3 banane
500ml slatke pavlake
100ml vode

Ovog puta neću pisati postupak, već samo moju preporuku da kupite, isprobate i sigurno se nećete pokajati. Postupak ćete naći kad budete kupili pakovanje sa smešom za pripremu. Veoma ukusna poslastica koja će vam dobro doći u prilikama iznenadnih gostiju i tome slično.

Mir Božji, Hristos se rodi-Vaistinu se rodi!

Badnje veče

Badnji dan se proslavlja 6. januara, dan uoči Božića. Naziv Badnji dan je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali. Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih. Ovim postom želim da vam pokažem običaje vezane za Badnji dan i Božić iz mog kraja, tačnije običaje iz sela Sumrakovac, opština Boljevac. Ja sam u Sumrakovcu provela jedan deo svog detinjstva i danas mi tamo žive roditelji, tako da svake godine moja porodica i ja budemo tamo u vreme Božićnih praznika.
Narodni običaji oko Badnjeg dana su dosta stari i do danas se dosta običaja izgubilo ili zaboravilo. U različitim krajevima, običaji se umeju razlikovati u nekim elementima, a u mnogim krajevima se dosta običaja izgubilo.
Već u ranu zoru ide se u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci. U istočnoj Srbiji seče se cer.

Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju Ko je? odgovara Badnjak vam dolazi u kuću. Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori Dobro veče badnjače!. Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću, i pozdravlja ukućane rečima Srećno vam Badnje veče, na šta ga ukućani otpozdravljaju sa Bog ti dobro dao i sreće imao, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito i ostale darove iz sita.

Noseći badnjak domaćin obilazi dvoriše i kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se ostavljaju i u slami ispod stola i najčešće se jedu sa medom. Orasi koji su u uglovima niko ne uzima.

Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se služi i jede na podu.

Posle Božića se ova slama nosi u obor, štalu ili ambar, a njome su i obavijali voćke da bi bolje rodile.

Badnjak se celiva i stavlja na ognjište. Kada je badnjak stavljen na ognjište, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom biću: kitili su ga zelenim granama, ljubili, ali i prelivali vinom, posipali žitom, itd.

Deca “džaraju” vatru odnosno grančicama raspaljuju i čačkaju vatru izazivajući pregršti varnica i iskri govoreći koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica … nabrajajući svu stoku i živež čije se blagostanje priželjkuje.

Posle završetka ovoga domaćin okadi ceo dom za večeru, zapali sveću i pristupa se badnjoj večeri.

Badnja večera je posna trpeza, ali je trpeza bogata. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, koja su i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive). Večera protiče u miru i tišini.Večera se kadi da bi se za večerom spojili i živi i oni koji to nisu. Mesi se i Badnjački kolač, koji se seče na isti način kao i kolač za slavu, ali se ne ljubi, kao i obredni hlebovi.

Slama koja se unosi u kuću, jedenje na podu i raznošenje oraha po kući su deo kulta mrtvih. To veče se u kući očekuju “domaći” ili “domaći pokojnici” ili “domaći duhovi”. Svi preci su sa ukućanima, zato je večera tiha da se ne bi oterali i zato se tri dana sa trpeze ne prikuplja nego samo donosi pa se čak ni ne čisti po kući.

Za Badnje veče se odlazi i u crkvu. Deci je posebno lepo zato što uvek dobiju poklon paketić od Božić bate.

Pale se sveće za žive i za mrtve.

Božićna liturgija i paljenje badnjaka su neizostavni deo.

Neke delove posta sam pozajmila odavde.

Fotografije su iz različitih vremenskih razdoblja, unazad par godina, na žalost samo sam tako mogla da ih sklopim u jedan post, nisam slikala nikada sve detalje, a sada mi je baš bila želja da ovo prikažem, i na neki način makar malo sačuvam od zaborava, mada ćemo mi još dugo, dugo ovako obeležavati Badnji dan.