Moje grne

Bataci u soja sosu

Potreban materijal:

4 pileća bataka
1 koren celera
5 kašika soja sosa
2 kašike rakije
1/2 kafene kašike đumbira
3 kašika šećera
1/2 kafene kašike cimeta
1 pileća kocka za supu
1 kašika gustina
200ml vode
ulje
so i mleveni crni biber

Priprema:

Batacima odstraniti kožu i staviti ih da stoje u marinadi od soja sosa, rakije i đumbira (koju ste predhodno napravili) jedno 2h. Za to vreme skuvati supu. Koren celera očistiti i iseći na tanku duguljastu parčad ( ja sam malo tanje isekla, pa su na kraju ispale kockice) i staviti u šerpu sa ključalom i posoljenom vodom. Batake izvaditi iz marinade i pržiti u vok tiganju ( ako ga imate, ako ne, može i običan teflonski) na zagrejanom ulju. Kada porumene, izvaditi ih na činiju sa papirnim ubrusom da upije višak masnoće.
U drugi vok tiganj staviti šećer i 6 kašika vode pa pržiti dok šećer ne dobije svetlokafenu boju. Naliti sa malo supe. Mešati dok se krem u potpunosti ne rastopi. Skuvani celer procediti i staviti u vok tiganj. Dodati cimet, preostali soja sos i pobiberiti. U tiganj vratiti batake i poklopiti. U sud sa gustinom dodati vodu i mešati kašikom. Izvaditi batake iz vok tiganja i u tiganj staviti razmućeni gustin.
Batake servirati uz kuvani pirinač. Staviti sos iz vok tiganja, pa staviti batak i njega preliti sosom. A može se sve servirati na jedno mesto. Mada ja više volim ovako, posebno, jedna porcija.

Štrudla od integralnog brašna

Malo sam rešila da se igram sa mojim dragim food blogerkama , da ih sad ne imenujem ponaosob, imate ih sve u linkovima desne strane, u kategoriji kulinarska zajednica.
Reč je o igrici “ajme, koliko nas je!”. Domaćica je Andrea koja je kao ključni sastojak izabrala đumbir.

Potreban materijal:

450gr integralnog brašna
200gr maslaca
6 kašika hladne vode
2 kašike đumbira u prahu
300gr mlevenih oraha
100gr seckanih oraha
200ml mleka
2 kašike šećera
malo prah šećera za posipanje

Priprema:

Od brašna, maslaca, đumbira i hladne vode umesite glatko testo pa ga ostavite da odstoji u frižideru oko pola sata.

Mlevene orahe pomešati sa šećerom, popariti ih sa vrelim mlekom, promešati i dodati seckane orahe. Izmešati sve dobro.

Testo izvaditi iz frižidera, brzo rastanjiti na površini posutoj brašnom i rastanjiti koru.

Koru premazati filom od oraha i urolati štrudlu.

Staviti u pleh obložen papirom za pečenje, nekoliko puta štrudlu odozgo izbosti viljuškom i 30 minuta peći na 200 stepeni, dok kora lepo ne porumeni.

Ostaviti da se štrudla ohladi, pa je seći na parčiće i posuti prah šećerom.

Poširane kruške sa čokoladnim prelivom

*Jedna porcija*

Potreban materijal:

2 kruške
50gr šećera
50gr čokolade za kuvanje
1 pomorandža
50gr prah šećera
50ml crvenog vina
1/2 kafene kašičice đumbira
50ml slatke pavlake

Priprema:

Kuvamo 100ml vode i vino. Dodamo šećer u prahu, đumbir, sok i rendanu koru od pomorandže i oljuštene kruške. Kada kruške upiju sok u kome su se kuvale, vadimo iz šerpe. Sok procedimo, vratimo na šporet, dodamo šećer, slatku pavlaku i čokoladu. Ostavimo preliv da se ohladi. Kruške stavimo na činiju i prelijemo ohlađenim prelivom.

Njoke sa brokolijem i koprivom

Testo za njoke:

500 gr krompira
200 gr brašna
20 gr margarina
1 jaje
so

Od ove količine za četvoročlanu porodicu izađu dosta njoka, tako da možete i upola mere praviti. Naravno, jaje se ne može podeliti na pola, ali zato stavite za nijansu malo više brašna od 100 gr ako je mera za pola. To se vidi kada se zamesi koliko je dovoljno.

Priprema:

Krompir skuvati u ljusci, pa ga oljuštiti i ispasirati. U poseban sud staviti brašno, krompir i ostale sastojke, pa zamesiti testo. Podeliti na tri dela, pa od svakog dela napraviti valjak, a zatim nožem iseću na jednake komade. Od svakog komada napraviti kuglicu, rende okrenuti naopako, pa svaku kuglicu malo pritisnuti, a predhodno je malo uvaljati u brašno da se ne bi lepilo. Kuvati njoke u posoljenoj kipućoj vodi jedno 10-15 minuta. Njoke vaditi rešetkastom kašikom.

Prilog od brokolija i kopriva

150 gr opriva oprati i očistiti, pa ih obariti u slanoj vodi. 150 gr brokolija obariti na pari. Na ulju propržiti 4-5 čena izgnječenog belog luka, da dobije lepu zlatnu boju. Koprive i brokoli ocediti od vode, pa ispasirati. Dodati u sud sa belim lukom. Naliti sa 50 ml mleka. Posoliti. Mešati, kada tečnost ispari, dodati još 50 ml mleka. Ostaviti par minuta, pa kada opet ispari tečnost, povegetiti, dodati malo bibera i mlevenog đumbira. Naliti sa još 50 ml mleka, promešati da se začini izjednače i skloniti sa vatre. Servirati uz njoke, a preko preliti kiselim mlekom ili kiselom pavlakom.

“Svinjski But A La Friûider”

Recept poslala Milena Popević

Zacini: vuster sos, soja sos, kari, biber, cimet, ruzmarin, cili
Povrće: luk, sargarepa, celer, kupus, pecurke, krastavac i djumbir (ili sta god imate u frizideru)
Iseckate meso na tanke trake pa ga izmarinirate u ovim zacinima. Na vrelom tiganju sa malo ulja prvo proprzite meso pa ga sklonite. Zatim przite povrce i cim ono omekani malo vratite meso, dodajte soja sos i jos malo prodinstate. U jednoj solji umutite kasiku gustina sa hladnom vodom i dodajte jos malo soja sosa. Sipajte to u povrce i meso i sacekajte da prokljuca. Kad se sos zgusne jelo je gotovo! U drugoj öerpi skuvajte pirinac,koji servirate uz jelo.

Šnicle sa prilogom od šargarepe

Svinjske šnicle dobro izlupati, posoliti pa nekih 10 minuta pržiti na ulju. Onda ih staviti u rernu i dopeći dok lepo ne porumene. 3-4 srednje glavice crnog luka iseći na kriške i dinstati, dodati seckani beli luk i 3-4 srednje šargarepe isečene na tanke listiće. Posoliti. Pržiti tako zajedno pa kada je skoro gotovo dodati vegetu, peršun, biber, bosiljak, ruzmarin i đumbir. Servirati uz pomfrit.

Kuskus sa pasuljem

200gr kuskusa natopiti u toploj vodi da omekša. Ohladiti pa dodati konzervu oceđenog crvenog pasulja, 150gr iseckanih mariniranih pečurki i 50gr seckanih zelenih maslina. Posoliti, dodati đumbir, bosiljak i origano. Promešati pa dodati jednu-dve kašičice senfa i preliti vorčester sosom.

Začini i njihova upotreba u kuhinji

Anis: Najbolja vrsta dobija se iz Španije. Pored semena Pimpinella anisum koriste se mnogo i plodovi anisovog drveta. Anis je neophodan za kolače, a koristi se i za pravljenje likera.

Arancini: Kandirana i glazirana kora gorkih pomorandži. Za kolače i slatke omlete.

Beli luk: Glavice češnjakove biljke koja se uzgaja u Srednjoj i Juznoj Evropi. Prodoran miris belog luka (pluća i koža izlučuju česnjakovo ulje) razlog je što se koristi u malim količinama. Dodajemo ga ovčetini, masnom mesu, umacima i koristimo kao začin za kobasice.

Biber:Važan začin u zrnu. Beli (oljusteni) biber blaži je nego crni. Biber u zrnu dodajemo marinatima, a mleveni biber se koristi za brojna mesna i riblja jela, umake, supe i jela od povrća.

Bosiljak: Kuhinjska zeljasta biljka sa sredozemnog područja, upotrebljavamo je najčešće osušenu i stucanu u prah, retko sveže naseckanu za supu i umake, vrlo često sa žalfijom i ruzmarinom.

Vanila: Mahune neke srednjoameričke vrste orhideja koje treba da dozrevaju po prilično komplikovanom postupku.”Kraljica začina” ne sme nedostajati kada se peku kolači, a nezamenljiva je i za sve kompote.

Đumbir: Osušeni koren stabljike koja je bila poznata još pre 2000.godina, u Indiji i Kini se najpre koristio kao lek i kao začin. Zbog njegove izdašnosti, moramo ga pažljivo upotrebljavati. Između ostalog koristi se za kompot od krušaka i bundeve spremljene za zimu, za svinjsko pečenje, ragu, marinate, pekmeze i kolače.

Estragon: Domaća biljka, začin čiji se listovi i vrhovi koriste za fine marinate ,kao začin za supu, za biljno sirće i kolače. Dodajemo ga svežeg ili osušenog.

Žalfija(Kadulja): Dalmatinska biljka omiljena je kao začin uz mnoga mesna jela (za džigericu u italijanskoj kuhinji).

Kajenski biber: To je jako oštar juznoamerički začin napravljen od osušenih i samlevenih feferona pomešanih sa paprikom. Pažljivo ga upotrebljavajte! Prikladan je za ljute umake, haringe i za mešano povrće koje se stavlja u turšiju.

Kapri: Pupoljci cveta grma kapre koja raste svuda na području Sredozemlja. U prodaju dolazi u slanoj rastopini. To je blagi začin za supe, umake i salate, naročito za ragu i mesne valjuške.

Karanfilić: Osušeni pupoljci cveta do 12m visokog grma karanfilića. Koriste se najviše za kuvano vino i kompot, ali i za supe, povrće, jela od mesa i divljači.

Kardamon: Osušene glavice žbuna kardamona koji se uzgaja u Indiji i na Šri Lanci. Seme kardamonaa: iz glavice se dobija seme kardamona ploda. Samleven sa ljuskom: glavice zajedno sa semenom samlevene u prah. Koristi se za kolače, slatke umake i slatkiše, ali i kao začin za kobasice.

Kari: Začinska mešavina iz Indijske kuhinje. Sadrži 12 do 15 tropskih začina od bibera, đumbira, korijandera do macisa. Koristi se za jela od pirinča, ribe, za meso, živinu i razne umake. Drzimo ga u dobro zatvorenoj posudi.

Kim: Već preko 5000 godina poznato sredstvo za osveženje stomaka, sastoji se od osušenog rascepljenog ploda biljke. Koristi se za supe i umake, krompir, povrće, jela od mesa, kvark, sir i kolače sa sirom.

Kleka: Zrnastim plodovima uvek zeljastog žbuna kleke potrebno je sazrevanje 2 godine. Koristi se za umake, jela sa kiselim kupusom i divljač.

Kopar(Morač): Tu zeljastu biljku koristimo kao začin samo svežu i to najviše uz jela od krastavca i neke salate. Poreklom je sa Istoka, kod nas je ima u svakoj bašti.

Korijandar: Začin koji se upotrebljava za kolače i za kobasice. Pominje se još u staroindijskom jeziku sanskritu. Nalazi se i u prašku kari.

Krbuljica: Zeljasta biljka koristi se samo sveža. Vrlo je aromatična. Koristi se za supe i umake i kao prilog endiviji (zelenoj salati).

Limun: Kora od limuna (tanko nasečena ili narendisana) omiljeni je začin za kolače, slatkiše i pića.

Lovor: Osušeno lovorovo lišće (treba da bude zelene boje) i crno plavi plodovi lovora stavljaju se u kisele krastavce, odgovaraju uz haringe, marinate, meso i ribu. Ne treba ga stavljati previše.

Majoran: To je začin za meso, naročito za jela od mlevenog mesa, za pikantne umake, kao i za živinu.

Majčina dušica (Timijan): Kuhinjska zeljasta biljka iz Južne Amerike. Neophodna za mnoge vrste kobasica. Koristi se i za spravljenje pečenja od mlevenog mesa, za mahune i paradajz.

Mirođija: Svežu ili sušenu mirođiju koristimo za salate i umake. Obavezna je za spremanje krastavaca za zimu.

Morski oraščić: Oraščić je jezgro ploda orahovog drveta. Plod je sličan kajsiji. Upotrebljava se za poboljšanje ukusa jakih i slatkih supa i umaka, za jela od mlevenog mesa i valjuške od mesa, za povrće, noklice i kolače. Samlevenog u prah koristimo za liciderske i druge kolače, supe od mesa, iznutrice i kobasice.

Paprika: Jednogodišnja biljka koja se uzgaja u više oblika. Začin se dobija od osušenih, duguljastih, plameno crvenih plodova kapsikuma longuma. Ljute materije-kapsaicina-ima najviše u tankim pregradnim opnama unutar ploda i u semenkama. Zavisno od toga da li dodamo ili ispustimo sastavne delove, dobijemo ljuću ili manje ljuću papriku. Razlikujemo pet stepeni ljutine paprike: delikatesna paprika (blaga), plemeniti slatka paprika (blaga i mirisna najčešće se upotrebljava), poluslatka paprika (jako oštra), ružina paprika (vrlo ljuta i oštra paprika napravljena od manje vrednog dela prvog ploda).

Pelen: Omiljena kuhinjska zeljasta biljka koju upotrebljavamo kao dodatak uz živinu i masno meso. Pelen koristimo osušen i svež.

Peršun:Ne kuva se zajedno sa jelom, već neposredno pre serviranja dodamo jelu.

Piment: Zovu ga i karanfilov biber jer je ukus tog srednjoameričkog začina između bibera i karanfilića. Začinjena kao biber, ali ne tako oštro. Upotrebljavamo ga za umake, supe i nabujke, riblje supe i marinate, slatkiše i kolače.

Pistacija: Plod biljke koja raste u Sredozemlju. Dozreva u 2cm duge plodove i ima ukus sličan bademu. Koristi se za kolače i kobasice.

Ruzmarin: Juznoevropska zeljasta biljka. Ruzmarinom najčešće začinjavamo ovčetinu.

Sitni luk (“snitling”): Koristi se samo svež, treba da se uvek nađe u svakom domaćinstvu. Spada u lukovice. Koristi se za supe, umake, povrće, kvark i mnoga druga jela.

Slačica: Semenska zrna bele slačice (sinapis alba) domaćice upotrebljavaju prilikom spremanja krastavca za zimu, za marinate i prilikom izrade zimskih kobasica. Jestiva slačica sadrži ponekad i ljuća zrna slačice koja su crna.

Cimet: Cimet u šipkama se nabavlja u komadima od 1m, a onda se za prodaju lomi na štapiće duzine 1cm. Što su šipke svetlije i tanje, to je plemenitija vrsta cimeta. Koristi se za slatke supe, umake, kompote i kolače.

Crni luk:Neophodan kuhinjski začin sa mnogo vitamina C, a ujedno i stari domaći lek protiv nesanice. Ima vrlo malo jela kojima crni luk ne poboljšava ukus. Vrste: letnji crni luk (obični kuhinjski crni luk), zimski crni luk (retko u prodaji), sitan crni luk (u veličini lesnika, uglavnom za mešano povrće za tursiju), kozjak (posebno blagog ukusa).

Čubar: Zeljasta bilja iz domaće bašte, slična nani. Odgovara najviše uz pasulj, mahune i ovčetinu. Nejčešće ga kuvamo sa jelom samo kratko vreme i izvadimo iz lonca pre nego dovršimo kuvanje.

Šafran:Zacin od cvetnih vlakana zapadnoevropske vrste krokusa. Koristi se za kolače,pirinač sa šafranom, ovčetinu. Za kilogram suvog šafrana potrebno je oko 80.000 cvetnih zigova. Blag, ali srazmerno skup.

Letnji kuskus

Potreban materijal:

200gr kuskusa
2 kašike maslinovog ulja
2 sveža paradajza
1 krastavac
nekoliko listova sveže nane (mente)
biber, so, aleva paprika, kari i đumbir
sok od 1 limuna

Priprema:

Kuskus natopiti u toploj vodi i ostaviti da nabubri. Stavite ga u činiju i dodati kašiku maslinovog ulja. Izmešati viljuškom i ostaviti da se prohladi. Sveži paradajz i krastavac iseckati na kockice i dodati kuskusu. Listove sveže nane iskidati na pola pa takođe dodati. Začiniti biberom, solju, alevom paprikom, karijem i đumbirom. Preliti sokom od limuna i dodati još malo maslinovog ulja. Lagano izmešati.