Moje grne

Začinjeno meso

Potreban materijal:

600gr goveđeg mesa
1 kašika brašna
1 crni luk
1 kašičica aleve paprike
6 zrna bibera
1 manji list lovora
1 karanfilić
biber, so, mešavina začina
ulje

Priprema:

Meso iseći na rezance debljine 1 1/2cm. Pobiberiti, posoliti i uvaljati u jednu kašiku brašna. Propržiti na ulju da postane smeđe sa svih strana. Crni luk iseckati sitno, dodati meso i zajedno malo propržiti. Preliti sa 1/2l vode. Dodati zatim sve začine, poklopiti i kuvati na umerenoj vatri 90 minuta. Pred kraj začiniti po ukusu mešavinom začina i alevom paprikom. Poslužiti uz kuvanu testeninu, krompir pire ili pirinač.

Buhtle sa šljivama

Potreban materijal:

600gr šljiva iz zamrzivača
350ml crnog vina
80gr šećera
Prstohvat karanfilića
Parče kore pomorandže
2 kašike šljivovice

Za testo:

280gr brašna
Prstohvat soli
20gr svežeg kvasca
125ml mlake vode
50gr šećera
50gr margarina + malo za podmazivanje posude i testa
1 kesica vanilin šećera

Prah šećer za posipanje

Priprema:

U šerpicu staviti vino, šećer, karanfilić i parče kore pomorandže i ostaviti da vri 5 minuta. Šljive iseckati na komadiće, staviti u vino i kuvati zajedno 10 minuta, a onda šljive izvaditi. Sok kuvati dalje dok ne postane sirupast. Nekih 20 minuta. Začine i koru izvaditi pa u šerpicu dodati rakiju. Preliti preko voća i ostaviti da se ohladi.
Umutiti mikserom 250gr brašna, so, kvasac umućen u mlakoj vodi, šećer, rastopljen margarin i vanilin šećer. Kada se masa sjedini dodati 15gr brašna i domesiti ručno, pa formirati loptu. Pokriti kuhinjskom salvetom i ostaviti 20 minuta na toplom mestu da naraste. Premesiti i ostaviti još 20 minuta. Sa ostatkom brašna posipati radni sto, izručiti testo i napraviti rolnu od 30cm dužine i 6-7cm širine. Iseći na 7-8 jednakih delova i poređati ih u margarinom podmazanu vatrostalnu okruglu posudu prečnika 20cm. Jedan ide na sredinu, ostali delovi okolo. Ostaviti da odstoji još 15 minuta. Poređano testo podmazati sa rastopljenim margarinom i peći u rerni zagrejanoj na 180C nekih 40 minuta. Pečene buhtle ostaviti da se ohlade, obilno posuti prah šećerom i poslužiti sosom od šljiva.

Štanglice sa bademima

Potreban materijal za oko 20 komada:

75gr brašna
75gr integralnog brašna
1 kašičica praška za pecivo
50gr fruktoze (voćni šećer)
prstohvat soli
1 jaje
100gr margarina
50gr meda
100gr seckanog badema
1/2 kašičice cimeta
1/2 kašičice karanfilića
50gr čokolade

Priprema:

Pomešati obe vrste brašna, dekstrozu i so. Dodati jaje i 60gr margarina u komadićima. Umesiti brzo testo, uviti u foliju i staviti da se hladi u frižideru 30 minuta. razviti testo na papiru za pečenje da se dobije pravougaonik 20x30cm. Testo sa papirom staviti u pleh i peći na 175C, 20 minuta. Za preliv pomešati med, oljuštene i iseckane bademe, ostatak margarina i začine pa prokuvati. Masu rasporediti preko još vrućeg biskvita iz rerne, pa peći još 10 minuta. Kada se pečeni biskvit ohladi, iseći na štanglice. Čokoladu rastopiti na pare i jedan kraj štanglica umakati i ostaviti da se stegne.

Napomena:Štanglice su mnogo lepše sutradan i što duže stoje.

Recept za ove štanglice našla sam u časopisu “Lisa”, decembar 2007.

Višnje na pirinču

Ovo je još jedna od onih starih poslastica, tako barem kažu , ja sam recept našla u knjižici “Starinski kolači na sto načina”. Davno sam još htela da isprobam recept, ali ja sam jednostavno takva, lako se prebacim na nešto drugo. Definitivno više neću da kupujem kulinarske časopise i kuvare. I onda sam kod Eve videla nešto slično, što je uticalo na mene da recept ovaj put definitivno isprobam. Poslastica je veoma simpatična, ja barem pirinač kao slatkiš jedino kuvam kao klasičan sutlijaš, i ovo mi se jako svidelo. Interesantna slatkasto-kiselkasta kombinacija, odlična za prestojeće dane.

Potreban materijal:

1l mleka
kašika putera ili margarina
strugana kora od pola limuna
malo soli
200gr pirinča
4 kašike šećera (ja sam stavila 6, moji vole slatko) + 4 kašike
1 vanilin šećer
300gr višanja (ja sam koristila sad iz zamrzivača)
malo cimeta
dva zrna karanfilića
pola čaše crnog vina
pola kašike oštrog brašna
sok od pola limuna
1dl soka od višanja

Priprema:

Skuvati pirinač na mleku sa puterom, korom od limuna i malo soli. Na kraju pošećeriti i dodati vanilin šećer. Vruć pirinač hladiti u kuglofu, koji je predhodno pokvašen vodom. U međuvremenu kuvati sok od višanja sa cimetom, karanfilićem i 4 kašike šećera. U posebnom sudu umutiti brašno sa vinom i sokom od limuna. U kuvani sok od višanja dodati umućeno brašno i kad se ohladi preliti udubljenje u pirinču. Odozgo staviti višnje.
Napomena: Pošto su moje višnje bile iz zamrzivača ja sam ih kuvala sa sokom od višanja i ostalim sastojcima, nisam ih naknadno stavila.

Medenjaci

Potreban materijal:

4 kašike meda
4 kašike masti
8 kašika šećera
4 jaja
kašičica sode bikarbone
kašičica cimeta
kašičica karanfilića
brašna oko 600-700gr

Priprema:

Od navedenih sastojaka umesiti testo, praviti kuglice, ređati u pleh i peći na 250 stepeni, jedno 15-tak minuta. Moram da napomenem da su sutradan jako bolji.

Pekmez od šljiva

Oprati 5 kg šljiva, izvaditi im koštice, staviti ih u šerpu i naliti sa 2 dl umereno jakog vinskog sirćeta. Šerpu staviti na šporet i kuvati dok šljive ne budu sasvim raskuvane. Skinuti šerpu sa šporeta, rashladiti i propasirati šljive kroz sito. Kologram šećera sa čašom vode staviti u šerpu, skuvati kao za slatko, a zatim propasirane šljive staviti u šećer i kuvati sve dotle, dok pekmez u gustim mlazevima otpada od kašike. Za vreme kuvanja u pekmez staviti šipku vanile i nekoliko karanfilića. Gotov pekmez sipati u zagrejane tegle, staviti ih zatim u mlaku rernu dok ne uhvate kožicu, pa onda dobro povezati i staviti u špajz.

Slavsko žito

Potreban materijal:

1 kg pšenice za kuvanje
300-400 gr šećera
cimet, karanfilić i muskat orah u prahu
suvo grožđe ( po želji)
mleveni orasi ( po želji)
mleveni keks ( po želji)

i za ukrašavanje, takođe po želji: žele bombone, suvo grožđe, mrvice, sitne bombonice itd.

Priprema:

Pšenicu dobro oprati i očistiti pa je staviti u lonac sa dosta vode i kuvati dugo, dok se ne raskuva. Potom je ocediti i samleti na mašini za mlevenje mesa. U samlevenu masu dodati šećer, cimet, karanfilić, muskat orah, po želji. Takođe po želji i ukusu dodati suvo grožđe, orahe i keks, bitno je da masa bude čvrsta da se može lepo staviti na tanjir za služenje, da se ne razliva. Dekoraciju uraditi po želji.

Čokoladne šnite

Potreban materijal:

*Za testo*

150 gr maslaca
150 gr šećera
1 vanilin šećer
malo soli
2 kapi arome ruma
malo karanfilića
malo kardamona
malo cimeta
4 jaja
175 gr brašna
20 gr kakaoa
2 kašičice praška za pecivo
1-2 kašike mleka
100 gr kokosa

*Za ukrašavanje*

50 gr bele čokolade

* Za preliv*

100 gr čokolade za kuvanje
kašika ulja

Priprema:

Prvo penasto umutiti jaja- bez šećera, pa skloniti sa strane, zatim penasto umutiti maslac, pa postepeno dodavati šećer, vanilin šećer, so, rum, mleveni karanfilić, kardamon i cimet. Mutiti još malo pa dodati umućena jaja, brašno pomešano za praškom za pecivo i kakaom, mleko i kokos. Testo razliti u pleh obložen pek papirom i peći 20 minuta na 180 stepeni. Za ukrašavanje rastopiti belu čokoladu na pari, zatim je u tankom sloju premažite na radnu ploču i ostaviti da se stegne. Posle je sastrugati nožem. Za preliv čokoladu sa uljem rastopiti na pari, pa premazati ohlađenu koru, ukrasiti struganom belom čokoladom i seći na kocke. Po želji se može ukrasiti i kakaom.

Začini i njihova upotreba u kuhinji

Anis: Najbolja vrsta dobija se iz Španije. Pored semena Pimpinella anisum koriste se mnogo i plodovi anisovog drveta. Anis je neophodan za kolače, a koristi se i za pravljenje likera.

Arancini: Kandirana i glazirana kora gorkih pomorandži. Za kolače i slatke omlete.

Beli luk: Glavice češnjakove biljke koja se uzgaja u Srednjoj i Juznoj Evropi. Prodoran miris belog luka (pluća i koža izlučuju česnjakovo ulje) razlog je što se koristi u malim količinama. Dodajemo ga ovčetini, masnom mesu, umacima i koristimo kao začin za kobasice.

Biber:Važan začin u zrnu. Beli (oljusteni) biber blaži je nego crni. Biber u zrnu dodajemo marinatima, a mleveni biber se koristi za brojna mesna i riblja jela, umake, supe i jela od povrća.

Bosiljak: Kuhinjska zeljasta biljka sa sredozemnog područja, upotrebljavamo je najčešće osušenu i stucanu u prah, retko sveže naseckanu za supu i umake, vrlo često sa žalfijom i ruzmarinom.

Vanila: Mahune neke srednjoameričke vrste orhideja koje treba da dozrevaju po prilično komplikovanom postupku.”Kraljica začina” ne sme nedostajati kada se peku kolači, a nezamenljiva je i za sve kompote.

Đumbir: Osušeni koren stabljike koja je bila poznata još pre 2000.godina, u Indiji i Kini se najpre koristio kao lek i kao začin. Zbog njegove izdašnosti, moramo ga pažljivo upotrebljavati. Između ostalog koristi se za kompot od krušaka i bundeve spremljene za zimu, za svinjsko pečenje, ragu, marinate, pekmeze i kolače.

Estragon: Domaća biljka, začin čiji se listovi i vrhovi koriste za fine marinate ,kao začin za supu, za biljno sirće i kolače. Dodajemo ga svežeg ili osušenog.

Žalfija(Kadulja): Dalmatinska biljka omiljena je kao začin uz mnoga mesna jela (za džigericu u italijanskoj kuhinji).

Kajenski biber: To je jako oštar juznoamerički začin napravljen od osušenih i samlevenih feferona pomešanih sa paprikom. Pažljivo ga upotrebljavajte! Prikladan je za ljute umake, haringe i za mešano povrće koje se stavlja u turšiju.

Kapri: Pupoljci cveta grma kapre koja raste svuda na području Sredozemlja. U prodaju dolazi u slanoj rastopini. To je blagi začin za supe, umake i salate, naročito za ragu i mesne valjuške.

Karanfilić: Osušeni pupoljci cveta do 12m visokog grma karanfilića. Koriste se najviše za kuvano vino i kompot, ali i za supe, povrće, jela od mesa i divljači.

Kardamon: Osušene glavice žbuna kardamona koji se uzgaja u Indiji i na Šri Lanci. Seme kardamonaa: iz glavice se dobija seme kardamona ploda. Samleven sa ljuskom: glavice zajedno sa semenom samlevene u prah. Koristi se za kolače, slatke umake i slatkiše, ali i kao začin za kobasice.

Kari: Začinska mešavina iz Indijske kuhinje. Sadrži 12 do 15 tropskih začina od bibera, đumbira, korijandera do macisa. Koristi se za jela od pirinča, ribe, za meso, živinu i razne umake. Drzimo ga u dobro zatvorenoj posudi.

Kim: Već preko 5000 godina poznato sredstvo za osveženje stomaka, sastoji se od osušenog rascepljenog ploda biljke. Koristi se za supe i umake, krompir, povrće, jela od mesa, kvark, sir i kolače sa sirom.

Kleka: Zrnastim plodovima uvek zeljastog žbuna kleke potrebno je sazrevanje 2 godine. Koristi se za umake, jela sa kiselim kupusom i divljač.

Kopar(Morač): Tu zeljastu biljku koristimo kao začin samo svežu i to najviše uz jela od krastavca i neke salate. Poreklom je sa Istoka, kod nas je ima u svakoj bašti.

Korijandar: Začin koji se upotrebljava za kolače i za kobasice. Pominje se još u staroindijskom jeziku sanskritu. Nalazi se i u prašku kari.

Krbuljica: Zeljasta biljka koristi se samo sveža. Vrlo je aromatična. Koristi se za supe i umake i kao prilog endiviji (zelenoj salati).

Limun: Kora od limuna (tanko nasečena ili narendisana) omiljeni je začin za kolače, slatkiše i pića.

Lovor: Osušeno lovorovo lišće (treba da bude zelene boje) i crno plavi plodovi lovora stavljaju se u kisele krastavce, odgovaraju uz haringe, marinate, meso i ribu. Ne treba ga stavljati previše.

Majoran: To je začin za meso, naročito za jela od mlevenog mesa, za pikantne umake, kao i za živinu.

Majčina dušica (Timijan): Kuhinjska zeljasta biljka iz Južne Amerike. Neophodna za mnoge vrste kobasica. Koristi se i za spravljenje pečenja od mlevenog mesa, za mahune i paradajz.

Mirođija: Svežu ili sušenu mirođiju koristimo za salate i umake. Obavezna je za spremanje krastavaca za zimu.

Morski oraščić: Oraščić je jezgro ploda orahovog drveta. Plod je sličan kajsiji. Upotrebljava se za poboljšanje ukusa jakih i slatkih supa i umaka, za jela od mlevenog mesa i valjuške od mesa, za povrće, noklice i kolače. Samlevenog u prah koristimo za liciderske i druge kolače, supe od mesa, iznutrice i kobasice.

Paprika: Jednogodišnja biljka koja se uzgaja u više oblika. Začin se dobija od osušenih, duguljastih, plameno crvenih plodova kapsikuma longuma. Ljute materije-kapsaicina-ima najviše u tankim pregradnim opnama unutar ploda i u semenkama. Zavisno od toga da li dodamo ili ispustimo sastavne delove, dobijemo ljuću ili manje ljuću papriku. Razlikujemo pet stepeni ljutine paprike: delikatesna paprika (blaga), plemeniti slatka paprika (blaga i mirisna najčešće se upotrebljava), poluslatka paprika (jako oštra), ružina paprika (vrlo ljuta i oštra paprika napravljena od manje vrednog dela prvog ploda).

Pelen: Omiljena kuhinjska zeljasta biljka koju upotrebljavamo kao dodatak uz živinu i masno meso. Pelen koristimo osušen i svež.

Peršun:Ne kuva se zajedno sa jelom, već neposredno pre serviranja dodamo jelu.

Piment: Zovu ga i karanfilov biber jer je ukus tog srednjoameričkog začina između bibera i karanfilića. Začinjena kao biber, ali ne tako oštro. Upotrebljavamo ga za umake, supe i nabujke, riblje supe i marinate, slatkiše i kolače.

Pistacija: Plod biljke koja raste u Sredozemlju. Dozreva u 2cm duge plodove i ima ukus sličan bademu. Koristi se za kolače i kobasice.

Ruzmarin: Juznoevropska zeljasta biljka. Ruzmarinom najčešće začinjavamo ovčetinu.

Sitni luk (“snitling”): Koristi se samo svež, treba da se uvek nađe u svakom domaćinstvu. Spada u lukovice. Koristi se za supe, umake, povrće, kvark i mnoga druga jela.

Slačica: Semenska zrna bele slačice (sinapis alba) domaćice upotrebljavaju prilikom spremanja krastavca za zimu, za marinate i prilikom izrade zimskih kobasica. Jestiva slačica sadrži ponekad i ljuća zrna slačice koja su crna.

Cimet: Cimet u šipkama se nabavlja u komadima od 1m, a onda se za prodaju lomi na štapiće duzine 1cm. Što su šipke svetlije i tanje, to je plemenitija vrsta cimeta. Koristi se za slatke supe, umake, kompote i kolače.

Crni luk:Neophodan kuhinjski začin sa mnogo vitamina C, a ujedno i stari domaći lek protiv nesanice. Ima vrlo malo jela kojima crni luk ne poboljšava ukus. Vrste: letnji crni luk (obični kuhinjski crni luk), zimski crni luk (retko u prodaji), sitan crni luk (u veličini lesnika, uglavnom za mešano povrće za tursiju), kozjak (posebno blagog ukusa).

Čubar: Zeljasta bilja iz domaće bašte, slična nani. Odgovara najviše uz pasulj, mahune i ovčetinu. Nejčešće ga kuvamo sa jelom samo kratko vreme i izvadimo iz lonca pre nego dovršimo kuvanje.

Šafran:Zacin od cvetnih vlakana zapadnoevropske vrste krokusa. Koristi se za kolače,pirinač sa šafranom, ovčetinu. Za kilogram suvog šafrana potrebno je oko 80.000 cvetnih zigova. Blag, ali srazmerno skup.