Posts Tagged Under korijander

0
November 18th, 2011

“Grnetov” gulaš od mesa divlje svinje

Grnetov gulas od mesa divlje svinje

Potreban materijal:

2kg mesa divlje svinje
6 srednjih glavica crnog luka
4 veće šargarepe
2 korena paškanata
2 lovorova lista
par zrna crnog bibera
pola kašičice slačice
pola kašičice korijandera
1 glavica belog luka
150g dimljene slanine
malo ruzmarina
400g šampinjona
250ml crnog vina
200ml domaćeg paradajz pirea
1 kašičica aleve paprike
mleveni biber
mešavina začina

Priprema:

Napomena: Meso predhodno držati u marinadi pripremljenoj od: seckanog crnog luka, šargarepe, celera, lovorovog lista, bibera u zrnu, i mešavine vode i sirćeta najmanje 6 sati. Posle toga meso izvaditi i spremati.

Crni luk iseckati na krupnije komadiće i staviti u lonac sa malo ulja i prodinstati uz povremeno mešanje dok luk ne postane staklast. Šargarepu i paškanat iseckati na kockice i dodati u lonac sa lukom. Dinstati zajedno par minuta. Meso iseckati na kockice i dodati u šerpu, naliti vodom, posoliti i kuvati poklopljeno jedan sat. Po potrebi nalivati po malo vode tokom celog kuvanja gulaša. Dodati lovorov list, slačicu, korijander, biber u zrnu, ruzmarin i sitno iseckani beli luk. Dodati sitno iseckanu slaninu i nastaviti sa kuvanjem uz povremeno mešanje još jedan sat. Povremeno mešati i nalivati vodom. Gulaš je potrebno kuvati toliko dugo dok meso ne postane toliko mekano da se počne kidati – raspadati. Nekih 5 sati od početka kuvanja. Sat vremena pre kraja kuvanja dodati vino, paradajz pire i na listiće iseckane šampinjone. Na kraju začiniti mlevenim biberom, alevom paprikom i mešavinom začina po ukusu. Gulaš ne treba da bude redak.

grnetov gulas od mesa divlje svinje

Namirnice: ...............
1
October 29th, 2011

Grilovana govedina sa korijanderom i čilijem (Asado con Chimichurri)

Grilovana govedina sa korijanderom i cilijem (Asado con Chimichurri)

U zemlji gaučosa, govedina se smatra osnovnom namirnicom. Umetnost asada – grilovanje šnicli i kobasica na otvorenoj vatri – je važan deo argentinskog nacionalnog identiteta. Ljutkast i svež, čimičuri sos je ključni sastojak i vrlo je ukusan kada se služi sa piletinom ili jagnjetinom.

Potreban materijal:

4 goveđe šnicle od po 250 grama
1 veza svežeg korijandera ili peršuna
2 (ili više, po ukusu) crvene čili paprike, bez semenki
3 grančice svežeg origana ili 1 kašika osušenog origana
4 češnja belog luka, oljuštena
4 kašike sirćeta od crnog vina
8 kašika maslinovog ulja
So i sveže samleven crni biber

Priprema:

Za čimičuri sos, sitno iseckajte beli luk i čili paprike u mašini za seckanje. Grubo isecite oprane biljke i dodajte u luk i čili. Ponovo iseckajte. Dodajte ostale sastojke i promešajte ih dok se ne pretvore u fini krem. Začinite po ukusu i stavite u tegle – čimičuri ostaje svež oko nedelju dana ako se drži u frižideru.
Začinite šnicle solju i grilujte oko 4 minuta sa svake strane na visokoj temperaturi. Poslužite sa sosom i krompirima sa roštilja.

Coca Cola

Namirnice: .........
7
September 28th, 2009

Ragu sa pečurkama

ragu-sa-pecurkama1

Potreban materijal:

600gr svinjetine prošarane masnoćom
2 glavice crnog luka
400gr šampinjona
2dl kisele pavlake
ulje, so, brašno
mleveni beli biber, peršun, par zrna korijandera, začin C

Priprema:

Meso iseckajte na veličinu pola zalogaja, luk oljuštite i sitno naseckajte. Šampinjone očistite i isecite na deblje listiće. U šerpi na malo ulja i vode prodinstajte luk dok ne postane staklast, pa dodajte meso i šampinjone. Posolite, dodajte malo korijandera, nalijte vodom i dinstajte na laganoj vatri dok meso ne omekša. Dodajte malo bibera i soli, začinite po ukusu, pa ragu pospite kašikom – dve brašna (mada je bolje da u vrlo malo vode razmutite brašno, da se ne naprave grudvice) stalno mešajući. Prokuvajte još par minuta, pa umešajte pavlaku. Kad ponovo provri, skinite sa vatre i pospite seckanim peršunom.

ragusapecurkama2

Namirnice: ......
6
August 11th, 2007

Začini i njihova upotreba u kuhinji

Anis: Najbolja vrsta dobija se iz Španije. Pored semena Pimpinella anisum koriste se mnogo i plodovi anisovog drveta. Anis je neophodan za kolače, a koristi se i za pravljenje likera.

Arancini: Kandirana i glazirana kora gorkih pomorandži. Za kolače i slatke omlete.

Beli luk: Glavice češnjakove biljke koja se uzgaja u Srednjoj i Juznoj Evropi. Prodoran miris belog luka (pluća i koža izlučuju česnjakovo ulje) razlog je što se koristi u malim količinama. Dodajemo ga ovčetini, masnom mesu, umacima i koristimo kao začin za kobasice.

Biber:Važan začin u zrnu. Beli (oljusteni) biber blaži je nego crni. Biber u zrnu dodajemo marinatima, a mleveni biber se koristi za brojna mesna i riblja jela, umake, supe i jela od povrća.

Bosiljak: Kuhinjska zeljasta biljka sa sredozemnog područja, upotrebljavamo je najčešće osušenu i stucanu u prah, retko sveže naseckanu za supu i umake, vrlo često sa žalfijom i ruzmarinom.

Vanila: Mahune neke srednjoameričke vrste orhideja koje treba da dozrevaju po prilično komplikovanom postupku.”Kraljica začina” ne sme nedostajati kada se peku kolači, a nezamenljiva je i za sve kompote.

Đumbir: Osušeni koren stabljike koja je bila poznata još pre 2000.godina, u Indiji i Kini se najpre koristio kao lek i kao začin. Zbog njegove izdašnosti, moramo ga pažljivo upotrebljavati. Između ostalog koristi se za kompot od krušaka i bundeve spremljene za zimu, za svinjsko pečenje, ragu, marinate, pekmeze i kolače.

Estragon: Domaća biljka, začin čiji se listovi i vrhovi koriste za fine marinate ,kao začin za supu, za biljno sirće i kolače. Dodajemo ga svežeg ili osušenog.

Žalfija(Kadulja): Dalmatinska biljka omiljena je kao začin uz mnoga mesna jela (za džigericu u italijanskoj kuhinji).

Kajenski biber: To je jako oštar juznoamerički začin napravljen od osušenih i samlevenih feferona pomešanih sa paprikom. Pažljivo ga upotrebljavajte! Prikladan je za ljute umake, haringe i za mešano povrće koje se stavlja u turšiju.

Kapri: Pupoljci cveta grma kapre koja raste svuda na području Sredozemlja. U prodaju dolazi u slanoj rastopini. To je blagi začin za supe, umake i salate, naročito za ragu i mesne valjuške.

Karanfilić: Osušeni pupoljci cveta do 12m visokog grma karanfilića. Koriste se najviše za kuvano vino i kompot, ali i za supe, povrće, jela od mesa i divljači.

Kardamon: Osušene glavice žbuna kardamona koji se uzgaja u Indiji i na Šri Lanci. Seme kardamonaa: iz glavice se dobija seme kardamona ploda. Samleven sa ljuskom: glavice zajedno sa semenom samlevene u prah. Koristi se za kolače, slatke umake i slatkiše, ali i kao začin za kobasice.

Kari: Začinska mešavina iz Indijske kuhinje. Sadrži 12 do 15 tropskih začina od bibera, đumbira, korijandera do macisa. Koristi se za jela od pirinča, ribe, za meso, živinu i razne umake. Drzimo ga u dobro zatvorenoj posudi.

Kim: Već preko 5000 godina poznato sredstvo za osveženje stomaka, sastoji se od osušenog rascepljenog ploda biljke. Koristi se za supe i umake, krompir, povrće, jela od mesa, kvark, sir i kolače sa sirom.

Kleka: Zrnastim plodovima uvek zeljastog žbuna kleke potrebno je sazrevanje 2 godine. Koristi se za umake, jela sa kiselim kupusom i divljač.

Kopar(Morač): Tu zeljastu biljku koristimo kao začin samo svežu i to najviše uz jela od krastavca i neke salate. Poreklom je sa Istoka, kod nas je ima u svakoj bašti.

Korijandar: Začin koji se upotrebljava za kolače i za kobasice. Pominje se još u staroindijskom jeziku sanskritu. Nalazi se i u prašku kari.

Krbuljica: Zeljasta biljka koristi se samo sveža. Vrlo je aromatična. Koristi se za supe i umake i kao prilog endiviji (zelenoj salati).

Limun: Kora od limuna (tanko nasečena ili narendisana) omiljeni je začin za kolače, slatkiše i pića.

Lovor: Osušeno lovorovo lišće (treba da bude zelene boje) i crno plavi plodovi lovora stavljaju se u kisele krastavce, odgovaraju uz haringe, marinate, meso i ribu. Ne treba ga stavljati previše.

Majoran: To je začin za meso, naročito za jela od mlevenog mesa, za pikantne umake, kao i za živinu.

Majčina dušica (Timijan): Kuhinjska zeljasta biljka iz Južne Amerike. Neophodna za mnoge vrste kobasica. Koristi se i za spravljenje pečenja od mlevenog mesa, za mahune i paradajz.

Mirođija: Svežu ili sušenu mirođiju koristimo za salate i umake. Obavezna je za spremanje krastavaca za zimu.

Morski oraščić: Oraščić je jezgro ploda orahovog drveta. Plod je sličan kajsiji. Upotrebljava se za poboljšanje ukusa jakih i slatkih supa i umaka, za jela od mlevenog mesa i valjuške od mesa, za povrće, noklice i kolače. Samlevenog u prah koristimo za liciderske i druge kolače, supe od mesa, iznutrice i kobasice.

Paprika: Jednogodišnja biljka koja se uzgaja u više oblika. Začin se dobija od osušenih, duguljastih, plameno crvenih plodova kapsikuma longuma. Ljute materije-kapsaicina-ima najviše u tankim pregradnim opnama unutar ploda i u semenkama. Zavisno od toga da li dodamo ili ispustimo sastavne delove, dobijemo ljuću ili manje ljuću papriku. Razlikujemo pet stepeni ljutine paprike: delikatesna paprika (blaga), plemeniti slatka paprika (blaga i mirisna najčešće se upotrebljava), poluslatka paprika (jako oštra), ružina paprika (vrlo ljuta i oštra paprika napravljena od manje vrednog dela prvog ploda).

Pelen: Omiljena kuhinjska zeljasta biljka koju upotrebljavamo kao dodatak uz živinu i masno meso. Pelen koristimo osušen i svež.

Peršun:Ne kuva se zajedno sa jelom, već neposredno pre serviranja dodamo jelu.

Piment: Zovu ga i karanfilov biber jer je ukus tog srednjoameričkog začina između bibera i karanfilića. Začinjena kao biber, ali ne tako oštro. Upotrebljavamo ga za umake, supe i nabujke, riblje supe i marinate, slatkiše i kolače.

Pistacija: Plod biljke koja raste u Sredozemlju. Dozreva u 2cm duge plodove i ima ukus sličan bademu. Koristi se za kolače i kobasice.

Ruzmarin: Juznoevropska zeljasta biljka. Ruzmarinom najčešće začinjavamo ovčetinu.

Sitni luk (“snitling”): Koristi se samo svež, treba da se uvek nađe u svakom domaćinstvu. Spada u lukovice. Koristi se za supe, umake, povrće, kvark i mnoga druga jela.

Slačica: Semenska zrna bele slačice (sinapis alba) domaćice upotrebljavaju prilikom spremanja krastavca za zimu, za marinate i prilikom izrade zimskih kobasica. Jestiva slačica sadrži ponekad i ljuća zrna slačice koja su crna.

Cimet: Cimet u šipkama se nabavlja u komadima od 1m, a onda se za prodaju lomi na štapiće duzine 1cm. Što su šipke svetlije i tanje, to je plemenitija vrsta cimeta. Koristi se za slatke supe, umake, kompote i kolače.

Crni luk:Neophodan kuhinjski začin sa mnogo vitamina C, a ujedno i stari domaći lek protiv nesanice. Ima vrlo malo jela kojima crni luk ne poboljšava ukus. Vrste: letnji crni luk (obični kuhinjski crni luk), zimski crni luk (retko u prodaji), sitan crni luk (u veličini lesnika, uglavnom za mešano povrće za tursiju), kozjak (posebno blagog ukusa).

Čubar: Zeljasta bilja iz domaće bašte, slična nani. Odgovara najviše uz pasulj, mahune i ovčetinu. Nejčešće ga kuvamo sa jelom samo kratko vreme i izvadimo iz lonca pre nego dovršimo kuvanje.

Šafran:Zacin od cvetnih vlakana zapadnoevropske vrste krokusa. Koristi se za kolače,pirinač sa šafranom, ovčetinu. Za kilogram suvog šafrana potrebno je oko 80.000 cvetnih zigova. Blag, ali srazmerno skup.

Namirnice: ..............................