Moje grne

Southern fried chicken – Južnjačka piletina – FBI rukavice

Potreban materijal:

Piletina

2 bataka
2 karabataka
2 krilca

Marinada

750ml mleka
3 kašike limunovog soka

Masa za oblaganje

1-2 umućena jaja
oko 250g brašna
1 kašičica soli
1 kašičica mlevenog bibera
1 kašičica suvog origana
4 kašičice slatke aleve paprike
1 kašičica suvog peršuna ili majčine dušice
1 puna kašičica belog luka u prahu
izmrvljena pileća kocka za supu oko 10g (udrobljena u malo brašna dok se ne pretvori u prah)

svinjska mast za prženje

Priprema:

Staviti piletinu u duboku posudu i preliti je mlekom i limunovim sokom. Marinirati nekoliko sati ili najbolje preko noći u frižideru.
U brašno dodati sve navedene začine: so, biber, origano, alevu papriku, peršun, beli luk u prahu i pileću kocku za supu. Komade piletine malo posoliti pre umakanja u jaje. Umakati komad po komad piletine prvo u umućeno jaje, pa onda dobro uvaljati u brašno. Ređati obložene komade piletine na ravan tanjir. Spuštati ih u vrelu i duboku mast da su bar dve trećine visine u masti. Pržiti par minuta sa svake strane dok se ne dobije lepa i rumena korica. Potrebno je da se dobije samo rumena korica, ne da se ispeče piletina do kraja. Složiti pržene komade na rešetku od rerne. Ispod rešetke staviti pleh od rerne. Ubaciti u rernu rešetku sa piletinom i pleh ispod nje jer ako je ne stavite sokovi će kapljati po dnu rerne i mnogo će dimiti. Peći na 180C oko 45 minuta. Štipaljkom za meso možete okrenutu komade negde na sredini pečenja, pažljivo da ne poremetite koricu.

Recept je isproban po Jeleninom receptu, u sklopu igrice “FBI rukavice” koju je pokrenula mamajac.

Moje preporuke da isprobate i ovaj Jelenin recept. Ma kako delovalo možda komplikovano i vremenski zahtevno, to uopšte nije tako. I naravno, bitan je krajnji rezultat, a nama se jako svidelo, pa smo za ručak pojeli baš sve što sam spremila.

BBQ svinjska rebarca

Usavršena u južnim državama SAD, veština roštiljanja je vrlo posebna vrsta kuvanja na vrelom uglju. Veliki komadi mesa se mariniraju u raznovrsnim začinima a potom polako pola dime, pola peku na indirektnoj vatri, što doprinosi njihovom jedinstvenom ukusu. Potreban vam je samo kotlić sa roštiljem ili sličan aparat kroz koji može da kruži topao vazduh.

Potreban materijal:

2 komada rebara, mase oko 3 kilograma
4 do 5 supenih kašika dižonskog senfa
1/4 kašičice aleve paprika
1 kašičica majčine dušice
1 kašičica crnog bibera
1 1/2 kašičica belog bibera
1 1/2 kašičica slatke aleve paprika
2 kašičice soli
1 supena kašika mlevenog kima
4 zdrobljena čena belog luka
Naribana kora jedne organske pomorandže
Naribana kora jednog organskog limuna
150 grama žutog šećera

Priprema:
Operite rebarca i pažljivo ih osušite tapkanjem. Utrljajte u njih dižonski senf i pospite ih sa dve trećine mešavine začina. Dobro ih umotajte u aluminijumsku foliju i stavite na roštilj na indirektnu vatru. Da biste to uradili, nagurajte užarene ugljene na jednu stranu donjeg dela i postavite meso na rešetku na drugoj strani. Zatvorite poklopac i pecite 90 minuta. Zatim rebarca izvadite iz folije, pospite ih ostatkom mešavine začina i pecite na indirektnoj vatri na rešetki, bez folije, tako da mesnata strana bude okrenuta na dole. Okrenite i pecite još 10 minuta. Poslužite uz pečene krompire i kiselu pavlaku.

Coca Cola

Srneći kotlić

Potreban materijal:

5-6 glavica crnog luka
2 glavice belog luka
2kg srnetine
5-6 šargarepa (sitnijih)
koren celera i nekoliko strukova lista celera
1l belog vina
1l domaćeg kuvanog paradajza, ako nemate u zamenu može tomatino
300g dimljene slanine
sveži peršun
mešavina začina, so, mleveni biber
malo ruzmarina i majčine dušice (sušene)
nekoliko bobica kleke
ljuta aleva paprika

Priprema:

Meso iseckati na krupnije kockice i staviti da odstoji u marinadi. Crni luk iseckati. Beli luk iseckati i ostaviti cele čenove. Na malo ulja ili masti propržiti crni i beli luk dok ne omekša. Dodati zatim u kotlić isečeno srneće meso, očišćenu šargarepu i izrendani celer i so. Naliti vinom i sa malo tomatela koliko da pokrije meso pa kuvati na vatri uz povremeno mešanje. Po potrebi nalivati ostatak vina i tomatela tokom kuvanja. Tokom kuvanja dodavati navedene začine po ukusu – ruzmarin, majčinu dušicu i kleku. Negde na pola kuvanja dodati na kockice seckani list celera i peršun. Dodati zatim iseckanu slaninu. Pred kraj još malo ukus doterati ostalim začinima i gulaš poslužiti sa kačamakom. Napomena: Ako se potroši svo vino i tomatelo a još uvek nije gotovo sa kuvanjem, može se nalivati i vodom.

Kao što sam već spomenula, avgusta meseca moja gošća par dana bila je Marija sa bloga Palachinka. Ovaj kotlić pravile smo po Marijinom receptu, samo što je u odnosu na izvorni recept u pitanju bilo srneće meso. Ispao je fenomenalno!

Marinirana piletina

Recept je poslala Mira-Damari

napraviti marinadu od: 2 supene kašike ulja od koštica groždja (ako nemate, može i obicno ulje ), 2 kašike senfa, 2 kašike meda, soka od 1 narandže i po ukusu majčina dušica, so i biber.
Piletinu ( belo meso ili skinuto sa kostiju ) uvaljati u marinadu koja je dobro izmešana, ostaviti da na hladnom stoji 5 – 6 sati ( najbolje preko noci ). Sipati malo ulja u tiganj za prženje, dobro ugrejati. Vaditi piletinu iz marinade i poslagati u tiganj da se prži. Posebno obariti integralni pirinač,(naravno moze i običan, ja sam stavila ebly jer ga deca vise vole) da bude polusuv i potpuno nabubri. Kada je piletina ispečena sa obe strane i praktično gotova, dodati obareni pirinač i izmešati. Preko svega još preliti ostatak marinade u kom je bila piletina.

Krem kaneloni sa piletinom

Potreban materijal:

2 pileća bataka sa karabatacima
250 gr kanelona
175 gr šunkarice
225 gr svežih šampinjona
450 gr spanaća
40 gr parmezana
180 gr sira
80 gr putera
2 kašike brašna
150 ml kisele pavlake
100 ml belog vina
1 pileća kocka za supu
nekoliko grančica bosiljka
3 čena belog luka
pola kafene kašičice suve majčine dušice
ulje
so i mleveni crni biber

Priprema:

Skinuti kožu sa mesa, naliti vodu, posoliti pa staviti da se meso kuva. U drugoj šerpi sa pouljenom i posoljenom vodom kuvati kanelone, a u trećoj obariti spanać. Na zagrejanom ulju pržiti iseckane šampinjone i beli luk. Dodati obareni, proceđeni i iseckani spanać. Dodati puter, posoliti i pobiberiti. Napraviti bešamel sos. Na zagrejanom puteru pržiti brašno, dodati ulje i malo od predhodno skuvane supe od kocke. Sipati vino, pavlaku, sitno seckanu majčinu dušicu, bosiljak i iseckanu šunkaricu. Isceđeno pileće meso očistiti od kostiju, sitno naseckati i dodati u bešamel sos. Narendati sir i promešati. U nauljenu tepsiju sipati šampinjone sa spanaćem. Bešamel sosom punimo kanelone i ređamo preko smese od šampinjona i spanaća. U preostalu smesu sa bešamelom narendamo preostali sir, dodamo parmezan i kutlaču supe.
Ovim preliti preko kanelona i doliti preostalu supu. Tepsiju prekriti aluminijumskom folijom i peći 35 minuta na 200 stepeni.

U zamenu za gotove kanelone, može se koristiti i testo za lazanje.

Pečurke punjene pilećom džigericom

Potreban materijal:

500 gr šampinjona
400 gr pileće džigerice
50 gr dimljene slanine
100 gr kačkavalja
100 gr feta sira
200 ml kisele pavlake
1 jaje
peršun
50 ml konjaka
3 čena belog luka
majčina dušica
majoran
ulje
so i mleveni crni biber

Priprema:

Pečurkama odstraniti ručke i izdubiti ih. Obarenu džigericu proprati hladnom vodom i sitno naseckati. U posebnom sudu izmešati ih sa sitno naseckanim ručkama od šampinjona. Dodati zatim isgnječeni beli luk, peršun i majčinu dušicu. Narendati kačkavalj, dodati feta sir- izgnječiti, pa dodati majoran, pavlaku, konjak i jaja. Posoliti i pobiberiti. Pečurke puniti filom i ređati u tepsiju obloženu pek papirom. Peći 30 minuta na 200 stepeni. Vadimo, pa na svaku pečurku dodamo po parče slanine. Vratiti u rernu da se dopeče, dok slanina ne porumeni.

Džigerica u umaku

Na vruc maslac staviti seckani crni luk i dzigericu. Proprziti. Dodati 1 kasiku brasna, majcinu dusicu, vegetu i malo senfa. Promesati, dodati malo vode i 1dl belog vina. Pri samom kraju dodati 2 kisele pavlake. Servirati uz krompir pire ili pirinac ili harmonika krompir.

Šnicle od morskog psa

Recept poslala Milena Popević

Snicle morskog psa koje sam samo ispekla na skoro suvom tiganju (bilo bi super da kod nas ima da se kupi onaj sprej za przenje) i posle ih zacinila sam malo ruzmarina, posolila, stavila u pleh i zalila sa malo belog vina i ostavila u toploj rerni. Prilog je bio krompir koji sam prvo skuvala, a onda ga uvaljala u smesu koju sam napravila tako sto sam istopila maslac sa malo maslinovog ulja, dodala sitno seckani beli luk, bosiljak i majcinu dusicu i kad se to fino sjedinilo ubacila sam krompir, malo promesala i to je to.

Ragu od pasulja

500gr crvenog pasulja potopiti u vodu preko noći.Sustradan ocediti, naliti čistom vodom, posoliti i kuvati dok ne omekša. Na 4 kašike putera prodinastati sitno seckane 2 glavice crnog luka, 1 šargarepu isečenu na kockice i 3 čena belog luka izgnječenog. Dinstati zajedno još nekoliko minuta. Umešati 2 kašike paradajz pirea. Posuti sa 2 kašike brašna, naliti supom od kocke (250ml) i crnim vinom (250ml). Promešati i krčkati na slaboj vatri oko 10-tak minuta. Na kraju umešati kiselu pavlaku i oceđen pasulj. Povegetiti, pobiberiti i začiniti sa kašičicom majčine dušice, pa još jednom prokuvati. Služiti uz skuvane široke rezance.

Začini i njihova upotreba u kuhinji

Anis: Najbolja vrsta dobija se iz Španije. Pored semena Pimpinella anisum koriste se mnogo i plodovi anisovog drveta. Anis je neophodan za kolače, a koristi se i za pravljenje likera.

Arancini: Kandirana i glazirana kora gorkih pomorandži. Za kolače i slatke omlete.

Beli luk: Glavice češnjakove biljke koja se uzgaja u Srednjoj i Juznoj Evropi. Prodoran miris belog luka (pluća i koža izlučuju česnjakovo ulje) razlog je što se koristi u malim količinama. Dodajemo ga ovčetini, masnom mesu, umacima i koristimo kao začin za kobasice.

Biber:Važan začin u zrnu. Beli (oljusteni) biber blaži je nego crni. Biber u zrnu dodajemo marinatima, a mleveni biber se koristi za brojna mesna i riblja jela, umake, supe i jela od povrća.

Bosiljak: Kuhinjska zeljasta biljka sa sredozemnog područja, upotrebljavamo je najčešće osušenu i stucanu u prah, retko sveže naseckanu za supu i umake, vrlo često sa žalfijom i ruzmarinom.

Vanila: Mahune neke srednjoameričke vrste orhideja koje treba da dozrevaju po prilično komplikovanom postupku.”Kraljica začina” ne sme nedostajati kada se peku kolači, a nezamenljiva je i za sve kompote.

Đumbir: Osušeni koren stabljike koja je bila poznata još pre 2000.godina, u Indiji i Kini se najpre koristio kao lek i kao začin. Zbog njegove izdašnosti, moramo ga pažljivo upotrebljavati. Između ostalog koristi se za kompot od krušaka i bundeve spremljene za zimu, za svinjsko pečenje, ragu, marinate, pekmeze i kolače.

Estragon: Domaća biljka, začin čiji se listovi i vrhovi koriste za fine marinate ,kao začin za supu, za biljno sirće i kolače. Dodajemo ga svežeg ili osušenog.

Žalfija(Kadulja): Dalmatinska biljka omiljena je kao začin uz mnoga mesna jela (za džigericu u italijanskoj kuhinji).

Kajenski biber: To je jako oštar juznoamerički začin napravljen od osušenih i samlevenih feferona pomešanih sa paprikom. Pažljivo ga upotrebljavajte! Prikladan je za ljute umake, haringe i za mešano povrće koje se stavlja u turšiju.

Kapri: Pupoljci cveta grma kapre koja raste svuda na području Sredozemlja. U prodaju dolazi u slanoj rastopini. To je blagi začin za supe, umake i salate, naročito za ragu i mesne valjuške.

Karanfilić: Osušeni pupoljci cveta do 12m visokog grma karanfilića. Koriste se najviše za kuvano vino i kompot, ali i za supe, povrće, jela od mesa i divljači.

Kardamon: Osušene glavice žbuna kardamona koji se uzgaja u Indiji i na Šri Lanci. Seme kardamonaa: iz glavice se dobija seme kardamona ploda. Samleven sa ljuskom: glavice zajedno sa semenom samlevene u prah. Koristi se za kolače, slatke umake i slatkiše, ali i kao začin za kobasice.

Kari: Začinska mešavina iz Indijske kuhinje. Sadrži 12 do 15 tropskih začina od bibera, đumbira, korijandera do macisa. Koristi se za jela od pirinča, ribe, za meso, živinu i razne umake. Drzimo ga u dobro zatvorenoj posudi.

Kim: Već preko 5000 godina poznato sredstvo za osveženje stomaka, sastoji se od osušenog rascepljenog ploda biljke. Koristi se za supe i umake, krompir, povrće, jela od mesa, kvark, sir i kolače sa sirom.

Kleka: Zrnastim plodovima uvek zeljastog žbuna kleke potrebno je sazrevanje 2 godine. Koristi se za umake, jela sa kiselim kupusom i divljač.

Kopar(Morač): Tu zeljastu biljku koristimo kao začin samo svežu i to najviše uz jela od krastavca i neke salate. Poreklom je sa Istoka, kod nas je ima u svakoj bašti.

Korijandar: Začin koji se upotrebljava za kolače i za kobasice. Pominje se još u staroindijskom jeziku sanskritu. Nalazi se i u prašku kari.

Krbuljica: Zeljasta biljka koristi se samo sveža. Vrlo je aromatična. Koristi se za supe i umake i kao prilog endiviji (zelenoj salati).

Limun: Kora od limuna (tanko nasečena ili narendisana) omiljeni je začin za kolače, slatkiše i pića.

Lovor: Osušeno lovorovo lišće (treba da bude zelene boje) i crno plavi plodovi lovora stavljaju se u kisele krastavce, odgovaraju uz haringe, marinate, meso i ribu. Ne treba ga stavljati previše.

Majoran: To je začin za meso, naročito za jela od mlevenog mesa, za pikantne umake, kao i za živinu.

Majčina dušica (Timijan): Kuhinjska zeljasta biljka iz Južne Amerike. Neophodna za mnoge vrste kobasica. Koristi se i za spravljenje pečenja od mlevenog mesa, za mahune i paradajz.

Mirođija: Svežu ili sušenu mirođiju koristimo za salate i umake. Obavezna je za spremanje krastavaca za zimu.

Morski oraščić: Oraščić je jezgro ploda orahovog drveta. Plod je sličan kajsiji. Upotrebljava se za poboljšanje ukusa jakih i slatkih supa i umaka, za jela od mlevenog mesa i valjuške od mesa, za povrće, noklice i kolače. Samlevenog u prah koristimo za liciderske i druge kolače, supe od mesa, iznutrice i kobasice.

Paprika: Jednogodišnja biljka koja se uzgaja u više oblika. Začin se dobija od osušenih, duguljastih, plameno crvenih plodova kapsikuma longuma. Ljute materije-kapsaicina-ima najviše u tankim pregradnim opnama unutar ploda i u semenkama. Zavisno od toga da li dodamo ili ispustimo sastavne delove, dobijemo ljuću ili manje ljuću papriku. Razlikujemo pet stepeni ljutine paprike: delikatesna paprika (blaga), plemeniti slatka paprika (blaga i mirisna najčešće se upotrebljava), poluslatka paprika (jako oštra), ružina paprika (vrlo ljuta i oštra paprika napravljena od manje vrednog dela prvog ploda).

Pelen: Omiljena kuhinjska zeljasta biljka koju upotrebljavamo kao dodatak uz živinu i masno meso. Pelen koristimo osušen i svež.

Peršun:Ne kuva se zajedno sa jelom, već neposredno pre serviranja dodamo jelu.

Piment: Zovu ga i karanfilov biber jer je ukus tog srednjoameričkog začina između bibera i karanfilića. Začinjena kao biber, ali ne tako oštro. Upotrebljavamo ga za umake, supe i nabujke, riblje supe i marinate, slatkiše i kolače.

Pistacija: Plod biljke koja raste u Sredozemlju. Dozreva u 2cm duge plodove i ima ukus sličan bademu. Koristi se za kolače i kobasice.

Ruzmarin: Juznoevropska zeljasta biljka. Ruzmarinom najčešće začinjavamo ovčetinu.

Sitni luk (“snitling”): Koristi se samo svež, treba da se uvek nađe u svakom domaćinstvu. Spada u lukovice. Koristi se za supe, umake, povrće, kvark i mnoga druga jela.

Slačica: Semenska zrna bele slačice (sinapis alba) domaćice upotrebljavaju prilikom spremanja krastavca za zimu, za marinate i prilikom izrade zimskih kobasica. Jestiva slačica sadrži ponekad i ljuća zrna slačice koja su crna.

Cimet: Cimet u šipkama se nabavlja u komadima od 1m, a onda se za prodaju lomi na štapiće duzine 1cm. Što su šipke svetlije i tanje, to je plemenitija vrsta cimeta. Koristi se za slatke supe, umake, kompote i kolače.

Crni luk:Neophodan kuhinjski začin sa mnogo vitamina C, a ujedno i stari domaći lek protiv nesanice. Ima vrlo malo jela kojima crni luk ne poboljšava ukus. Vrste: letnji crni luk (obični kuhinjski crni luk), zimski crni luk (retko u prodaji), sitan crni luk (u veličini lesnika, uglavnom za mešano povrće za tursiju), kozjak (posebno blagog ukusa).

Čubar: Zeljasta bilja iz domaće bašte, slična nani. Odgovara najviše uz pasulj, mahune i ovčetinu. Nejčešće ga kuvamo sa jelom samo kratko vreme i izvadimo iz lonca pre nego dovršimo kuvanje.

Šafran:Zacin od cvetnih vlakana zapadnoevropske vrste krokusa. Koristi se za kolače,pirinač sa šafranom, ovčetinu. Za kilogram suvog šafrana potrebno je oko 80.000 cvetnih zigova. Blag, ali srazmerno skup.