Moje grne

January 16th, 2010

Pohovani fileti oslića

Pohovala sam ih na razne načine, ali ovo je definitivno način na koji se nama fileti oslića najviše sviđaju. Mojoj deci se jako dopadaju i često im pohujem. Brzo se priprema, i još brže pojede, pogotovo ako pride imate i serviran pomfrit.

Potreban materijal:

700gr smrznutih fileta oslića
3 sa vrhom kašike domaćeg belog kukuruznog brašna
začin C
šafran
limun
ulje za prženje

Priprema:

Filete odmrznuti i iseći na željene komade. Brašno pomešati sa mešavinom začina, po ukusu. Valjati filete u brašno i pržiti na ulju sa svih strana dok lepo ne porumene. Vaditi i stavljati na papirni ubrus da upiju višak masnoće. Gotove filete posuti sa malo šafrana i servirati sa kriškama limuna. Limun cediti preko fileta.

Namirnice: kukuruzno brašno.limun.oslić.šafran

December 30th, 2009

Ohridski čomlek

Photo by Palachinka

Potreban materijal:

1kg teletine
1kg baš sitnih glavica crnog luka (može i arpadžik)
7-8 čena belog luka
250ml belog vina
ulje, vegeta, biber
1 lovorov list
1 velika kašika šafrana

Priprema:

Meso iseckati na male komadiće iste kao što je crni luk, začiniti vegetom i ostaviti preko noći u frižideru. Luk i beli luk očistiti. U zemljanu posudu poređati luk, beli luk i meso. Začiniti, preliti vinom i sipati ulje. Staviti lovorov list. Odozgo posuti šafran. Ako posuda nema poklopac onda je obavezno pokriti aluminijumskom folijom. Peći u rerni na 180C oko dva sata obavezno.

Ovo ukusno jelo pravila sam udruženim snagama sa Marijom sa bloga “Palachinka”. U to vreme je ona bila moj gost, pa smo se dogovorile da bi mogle da ga isprobamo zajedno.
Ovo je naš doprinos “KuVarijacijama” igrici za blogere kulinare, a originalni recept možete videti ovde.

A nas dve kuvarice, uhvaćene na delu iznenada… ovde

Namirnice: beli luk.belo vino.biber.crni luk.lovorov list.šafran.teletina.vegeta

January 30th, 2008

Paelja

Recept poslala Mira-Damari

Ova paelja je kupovna ,zamrznuta, ali ja sam spremala i neku svoju koja je po mom ukusu sasvim bila super. Najbolja posuda za spremanje je VOK ali moze i u dobrom tiganju u kome nece zagoreti. Od sastojaka moze biti piletina,ali mi najvise volimo sa morskim plodovima i malo povrca. Ako ide piletina piletinu zasebno prodinstati u zasebnoj posudi. Povrce (grasak ,boranija, ..za sta se odlucite) ,u manjim kolicinama malo do pola recimo ,probariti u zasoljenoj vodi). Na malo maslinovog ulja proprziti zutog pirinca ( u prodavnici izabrati zuti pirinac sa safranom ili uzeti beli ali obavezno dodati safrana u njega tokom spremanja).Proprziti ga i sa strane spremiti obicnu supicu (malo redju) od kocke u tu supu od kocke staviti i jedan lovorov list. Na proprzen pirinac dodati na kolutice naseckan crni luk,od zacina obavezno stavljam malo caryja i bibera, ostalo kako kad pozelimo. Dodati piletinu ili morske plodove,povrce i dinstati i to skupa. Podlivati spremljenom supom. Ne previse jer pirinac treba da ostane ne previse nabubren,ali navucen sokovima i zacinima iz dinstanja i tek trunom vode.Podlivati samo toliko da pirinac ne uhvati za dno posude. Od morskih plodova najcesce koristim dve vrste ribe(na kockice)+ malene racice + skoljke. ono sto ja najcesce dodam je grasak od povrca. Moze se dodati i malo paradajza secenog na komade,neka ljuta papricica ako volite ljuto, izbor je sirok.

Namirnice: biber.boranija.grašak.lovorov list.morski plodovi.pirinač.račići.šafran.školjke.vok

November 22nd, 2007

Rižoto sa spanaćem

Recept poslala Dijana Smajlović

Na malo ulja+maslaca prodinstati jednu manju glavicu sitno sjeckanog luka. Ja sam uzela otprilike 2 sake spanaca, oprala i isjeckala na trakice. Kad je luk kristalizovan, dodati spanac da se i on prodinsta. Uz cesto mijesanje, dinstati ga otprilike 5 minuta, a onda dodati i rizu, pa sve zajedno jos kratko mijesati i onda naliti vode. Ja sam ubacila i jednu kocku za supu, malo safrana, crvene paprike, sol i biber. Smanjila vatru i pustila da se krcka nekih pola sata. Pred kraj umijesala jednu malu kasiku paradajz sosa.

Namirnice: biber.kocka za supu.luk.maslac.paradajz.pirinač.šafran.spanać

August 11th, 2007

Začini i njihova upotreba u kuhinji

Anis: Najbolja vrsta dobija se iz Španije. Pored semena Pimpinella anisum koriste se mnogo i plodovi anisovog drveta. Anis je neophodan za kolače, a koristi se i za pravljenje likera.

Arancini: Kandirana i glazirana kora gorkih pomorandži. Za kolače i slatke omlete.

Beli luk: Glavice češnjakove biljke koja se uzgaja u Srednjoj i Juznoj Evropi. Prodoran miris belog luka (pluća i koža izlučuju česnjakovo ulje) razlog je što se koristi u malim količinama. Dodajemo ga ovčetini, masnom mesu, umacima i koristimo kao začin za kobasice.

Biber:Važan začin u zrnu. Beli (oljusteni) biber blaži je nego crni. Biber u zrnu dodajemo marinatima, a mleveni biber se koristi za brojna mesna i riblja jela, umake, supe i jela od povrća.

Bosiljak: Kuhinjska zeljasta biljka sa sredozemnog područja, upotrebljavamo je najčešće osušenu i stucanu u prah, retko sveže naseckanu za supu i umake, vrlo često sa žalfijom i ruzmarinom.

Vanila: Mahune neke srednjoameričke vrste orhideja koje treba da dozrevaju po prilično komplikovanom postupku.”Kraljica začina” ne sme nedostajati kada se peku kolači, a nezamenljiva je i za sve kompote.

Đumbir: Osušeni koren stabljike koja je bila poznata još pre 2000.godina, u Indiji i Kini se najpre koristio kao lek i kao začin. Zbog njegove izdašnosti, moramo ga pažljivo upotrebljavati. Između ostalog koristi se za kompot od krušaka i bundeve spremljene za zimu, za svinjsko pečenje, ragu, marinate, pekmeze i kolače.

Estragon: Domaća biljka, začin čiji se listovi i vrhovi koriste za fine marinate ,kao začin za supu, za biljno sirće i kolače. Dodajemo ga svežeg ili osušenog.

Žalfija(Kadulja): Dalmatinska biljka omiljena je kao začin uz mnoga mesna jela (za džigericu u italijanskoj kuhinji).

Kajenski biber: To je jako oštar juznoamerički začin napravljen od osušenih i samlevenih feferona pomešanih sa paprikom. Pažljivo ga upotrebljavajte! Prikladan je za ljute umake, haringe i za mešano povrće koje se stavlja u turšiju.

Kapri: Pupoljci cveta grma kapre koja raste svuda na području Sredozemlja. U prodaju dolazi u slanoj rastopini. To je blagi začin za supe, umake i salate, naročito za ragu i mesne valjuške.

Karanfilić: Osušeni pupoljci cveta do 12m visokog grma karanfilića. Koriste se najviše za kuvano vino i kompot, ali i za supe, povrće, jela od mesa i divljači.

Kardamon: Osušene glavice žbuna kardamona koji se uzgaja u Indiji i na Šri Lanci. Seme kardamonaa: iz glavice se dobija seme kardamona ploda. Samleven sa ljuskom: glavice zajedno sa semenom samlevene u prah. Koristi se za kolače, slatke umake i slatkiše, ali i kao začin za kobasice.

Kari: Začinska mešavina iz Indijske kuhinje. Sadrži 12 do 15 tropskih začina od bibera, đumbira, korijandera do macisa. Koristi se za jela od pirinča, ribe, za meso, živinu i razne umake. Drzimo ga u dobro zatvorenoj posudi.

Kim: Već preko 5000 godina poznato sredstvo za osveženje stomaka, sastoji se od osušenog rascepljenog ploda biljke. Koristi se za supe i umake, krompir, povrće, jela od mesa, kvark, sir i kolače sa sirom.

Kleka: Zrnastim plodovima uvek zeljastog žbuna kleke potrebno je sazrevanje 2 godine. Koristi se za umake, jela sa kiselim kupusom i divljač.

Kopar(Morač): Tu zeljastu biljku koristimo kao začin samo svežu i to najviše uz jela od krastavca i neke salate. Poreklom je sa Istoka, kod nas je ima u svakoj bašti.

Korijandar: Začin koji se upotrebljava za kolače i za kobasice. Pominje se još u staroindijskom jeziku sanskritu. Nalazi se i u prašku kari.

Krbuljica: Zeljasta biljka koristi se samo sveža. Vrlo je aromatična. Koristi se za supe i umake i kao prilog endiviji (zelenoj salati).

Limun: Kora od limuna (tanko nasečena ili narendisana) omiljeni je začin za kolače, slatkiše i pića.

Lovor: Osušeno lovorovo lišće (treba da bude zelene boje) i crno plavi plodovi lovora stavljaju se u kisele krastavce, odgovaraju uz haringe, marinate, meso i ribu. Ne treba ga stavljati previše.

Majoran: To je začin za meso, naročito za jela od mlevenog mesa, za pikantne umake, kao i za živinu.

Majčina dušica (Timijan): Kuhinjska zeljasta biljka iz Južne Amerike. Neophodna za mnoge vrste kobasica. Koristi se i za spravljenje pečenja od mlevenog mesa, za mahune i paradajz.

Mirođija: Svežu ili sušenu mirođiju koristimo za salate i umake. Obavezna je za spremanje krastavaca za zimu.

Morski oraščić: Oraščić je jezgro ploda orahovog drveta. Plod je sličan kajsiji. Upotrebljava se za poboljšanje ukusa jakih i slatkih supa i umaka, za jela od mlevenog mesa i valjuške od mesa, za povrće, noklice i kolače. Samlevenog u prah koristimo za liciderske i druge kolače, supe od mesa, iznutrice i kobasice.

Paprika: Jednogodišnja biljka koja se uzgaja u više oblika. Začin se dobija od osušenih, duguljastih, plameno crvenih plodova kapsikuma longuma. Ljute materije-kapsaicina-ima najviše u tankim pregradnim opnama unutar ploda i u semenkama. Zavisno od toga da li dodamo ili ispustimo sastavne delove, dobijemo ljuću ili manje ljuću papriku. Razlikujemo pet stepeni ljutine paprike: delikatesna paprika (blaga), plemeniti slatka paprika (blaga i mirisna najčešće se upotrebljava), poluslatka paprika (jako oštra), ružina paprika (vrlo ljuta i oštra paprika napravljena od manje vrednog dela prvog ploda).

Pelen: Omiljena kuhinjska zeljasta biljka koju upotrebljavamo kao dodatak uz živinu i masno meso. Pelen koristimo osušen i svež.

Peršun:Ne kuva se zajedno sa jelom, već neposredno pre serviranja dodamo jelu.

Piment: Zovu ga i karanfilov biber jer je ukus tog srednjoameričkog začina između bibera i karanfilića. Začinjena kao biber, ali ne tako oštro. Upotrebljavamo ga za umake, supe i nabujke, riblje supe i marinate, slatkiše i kolače.

Pistacija: Plod biljke koja raste u Sredozemlju. Dozreva u 2cm duge plodove i ima ukus sličan bademu. Koristi se za kolače i kobasice.

Ruzmarin: Juznoevropska zeljasta biljka. Ruzmarinom najčešće začinjavamo ovčetinu.

Sitni luk (“snitling”): Koristi se samo svež, treba da se uvek nađe u svakom domaćinstvu. Spada u lukovice. Koristi se za supe, umake, povrće, kvark i mnoga druga jela.

Slačica: Semenska zrna bele slačice (sinapis alba) domaćice upotrebljavaju prilikom spremanja krastavca za zimu, za marinate i prilikom izrade zimskih kobasica. Jestiva slačica sadrži ponekad i ljuća zrna slačice koja su crna.

Cimet: Cimet u šipkama se nabavlja u komadima od 1m, a onda se za prodaju lomi na štapiće duzine 1cm. Što su šipke svetlije i tanje, to je plemenitija vrsta cimeta. Koristi se za slatke supe, umake, kompote i kolače.

Crni luk:Neophodan kuhinjski začin sa mnogo vitamina C, a ujedno i stari domaći lek protiv nesanice. Ima vrlo malo jela kojima crni luk ne poboljšava ukus. Vrste: letnji crni luk (obični kuhinjski crni luk), zimski crni luk (retko u prodaji), sitan crni luk (u veličini lesnika, uglavnom za mešano povrće za tursiju), kozjak (posebno blagog ukusa).

Čubar: Zeljasta bilja iz domaće bašte, slična nani. Odgovara najviše uz pasulj, mahune i ovčetinu. Nejčešće ga kuvamo sa jelom samo kratko vreme i izvadimo iz lonca pre nego dovršimo kuvanje.

Šafran:Zacin od cvetnih vlakana zapadnoevropske vrste krokusa. Koristi se za kolače,pirinač sa šafranom, ovčetinu. Za kilogram suvog šafrana potrebno je oko 80.000 cvetnih zigova. Blag, ali srazmerno skup.

Namirnice: anis.arancini.beli luk.biber.bosiljak.cimet.crni luk.čubar.estragon.kajenski biber.kapri.karanfilić.kardamon.kari.kim.korijander.krbuljica.limun.lovor.majčina dušica.mirođija.morski oraščić.paprika.pelen.peršun.piment.pistacija.ruzmarin.šafran.slačica.đumbir