Posts Tagged Under slačica

0
November 18th, 2011

“Grnetov” gulaš od mesa divlje svinje

Grnetov gulas od mesa divlje svinje

Potreban materijal:

2kg mesa divlje svinje
6 srednjih glavica crnog luka
4 veće šargarepe
2 korena paškanata
2 lovorova lista
par zrna crnog bibera
pola kašičice slačice
pola kašičice korijandera
1 glavica belog luka
150g dimljene slanine
malo ruzmarina
400g šampinjona
250ml crnog vina
200ml domaćeg paradajz pirea
1 kašičica aleve paprike
mleveni biber
mešavina začina

Priprema:

Napomena: Meso predhodno držati u marinadi pripremljenoj od: seckanog crnog luka, šargarepe, celera, lovorovog lista, bibera u zrnu, i mešavine vode i sirćeta najmanje 6 sati. Posle toga meso izvaditi i spremati.

Crni luk iseckati na krupnije komadiće i staviti u lonac sa malo ulja i prodinstati uz povremeno mešanje dok luk ne postane staklast. Šargarepu i paškanat iseckati na kockice i dodati u lonac sa lukom. Dinstati zajedno par minuta. Meso iseckati na kockice i dodati u šerpu, naliti vodom, posoliti i kuvati poklopljeno jedan sat. Po potrebi nalivati po malo vode tokom celog kuvanja gulaša. Dodati lovorov list, slačicu, korijander, biber u zrnu, ruzmarin i sitno iseckani beli luk. Dodati sitno iseckanu slaninu i nastaviti sa kuvanjem uz povremeno mešanje još jedan sat. Povremeno mešati i nalivati vodom. Gulaš je potrebno kuvati toliko dugo dok meso ne postane toliko mekano da se počne kidati – raspadati. Nekih 5 sati od početka kuvanja. Sat vremena pre kraja kuvanja dodati vino, paradajz pire i na listiće iseckane šampinjone. Na kraju začiniti mlevenim biberom, alevom paprikom i mešavinom začina po ukusu. Gulaš ne treba da bude redak.

grnetov gulas od mesa divlje svinje

Namirnice: ...............
7
December 19th, 2009

Hleb sa “brie” sirom

hleb-sa-bri-sirom

Lutajući po netu u potrazi za nečim što mi je trebalo, naletim na ovaj recept “Bloomin’ Brie Bowl”. Meni je na prvi pogled ta slika koja ide uz recept tako delovala lepo, da sam odmah znala da ću kad-tad da probam da napravim i ja sama. E sad, kod mene naravno postoji i problem neznanja engleskog jezika, pa sam se ja kao po dobrom starom običaju obratila Mariji za prevod. Ona je to ekspresno brzo prevela i prosledila mi nazad. I tu nastaje problem! Gde pobogu da nađem brie sir? Kod mene u Boru ga nema. I tu opet na scenu stupa Marija :) Hvala ti puno draga moja!!!
E sad, jedino što sam možda pogrešila (ako se gleda kakva je originalna slika) moj hleb je bio malo veći nego što bi trebalo da bude, u visinu, ali uopšte ništa verujem da nije izmenilo, krajnji ukus je po meni baš interesantan. Ja inače volim prepečene hlebčiće, a u suštini je to glavni cilj. Dobiti jedan prepečen, aromatizovani hleb.

Potreban materijal – po originalnom receptu:

1,5 kašičica čilija u prahu (ja sam stavila manje, ne volim ga)
1,5 kašičica belog luka u granulama (stavila sam više)
1/2 kašičice slačice u prahu (nisam je imala i stavila sam 1 kašičicu sa vrhom senfa, shodno da je slačica glavni sastojak istog)
1/2 kašičice šećera
1 vekna okruglog hleba (manjeg po mogućnosti)
1 kašika omekšalog maslaca
1 krug brie sira od oko 250gr (moj je bio manji, oko 125gr)

Priprema:

Pomešati začine i šećer. Staviti hleb na pleh, odseći mu vrh i izdubiti taman da bude mesta za sir. Namazati unutrašnjost hleba puterom, pa posuti sa 2 kašičice mešavine začina. Nožem napraviti sa strane rezove po hlebu (kao na slici). Skinuti kožicu sa sira i staviti sir u veknu, posuti preko ostatak začina. Peći 20-30 minuta u rerni zagrejanoj na 180C. Jede se tako sto se hleb moči u vruć topljivi sir.

Namirnice: .....
1
September 21st, 2008

Pasterizovani kiseli krastavci

Recept poslala Suske

Sirup:

5 lit vode
200 gr soli
200 gr šećera
90 ml esencije

Sastojke pomešati i zagrejati do ključanja.

U tegle, sa navojem, naredjati oprane kornišone,. Napuniti teglu. Dodati zrna bibera, 10-tak, zrna slačice, i dve tri grančice mirođije.

U posudu za pasterizaciju, obična šerpa, sipati vodu, do pola (obično postavim tegle, i nalijem vodu da tegle potonu do šrafa, tako izmerim) i ostaviti da vri na umerenoj temperaturi. Tek da vri.

Napunjene tegle, nalivati vrelim sirupom, u malim porcijama. Dakle ako u posudu za pasterizaciju mogu da stanu 5 tegle, onda se samo one nalivaju vrelim sirupom. Kutlača u jednu, drugu, treću, četvrtu, petu, pa opet, da tegle ne puknu.

Naviti poklopce, i spuštati tegle u posudu za pasterizaciju.

Kada krastavčići promene boju, obično treba oko 15 do 20 minuta, a jasno se vidi promena boje, izvaditi ih i poredjati da se lagano hlade (oko 24h). Umotati ih u krpu.

Napomena:

Isti je postupak i za pasterizaciju paprika, filete, samo se ne stavlja slačica i mirođija. I pasterizacija traje 5 minuta. Sirup je isti.
Za cveklu treba oko 35-40 minuta.
Za ljute papričice oko 5-10 minuta.

Može se čuvati i do 2 godine.

Namirnice: ......
6
August 11th, 2007

Začini i njihova upotreba u kuhinji

Anis: Najbolja vrsta dobija se iz Španije. Pored semena Pimpinella anisum koriste se mnogo i plodovi anisovog drveta. Anis je neophodan za kolače, a koristi se i za pravljenje likera.

Arancini: Kandirana i glazirana kora gorkih pomorandži. Za kolače i slatke omlete.

Beli luk: Glavice češnjakove biljke koja se uzgaja u Srednjoj i Juznoj Evropi. Prodoran miris belog luka (pluća i koža izlučuju česnjakovo ulje) razlog je što se koristi u malim količinama. Dodajemo ga ovčetini, masnom mesu, umacima i koristimo kao začin za kobasice.

Biber:Važan začin u zrnu. Beli (oljusteni) biber blaži je nego crni. Biber u zrnu dodajemo marinatima, a mleveni biber se koristi za brojna mesna i riblja jela, umake, supe i jela od povrća.

Bosiljak: Kuhinjska zeljasta biljka sa sredozemnog područja, upotrebljavamo je najčešće osušenu i stucanu u prah, retko sveže naseckanu za supu i umake, vrlo često sa žalfijom i ruzmarinom.

Vanila: Mahune neke srednjoameričke vrste orhideja koje treba da dozrevaju po prilično komplikovanom postupku.”Kraljica začina” ne sme nedostajati kada se peku kolači, a nezamenljiva je i za sve kompote.

Đumbir: Osušeni koren stabljike koja je bila poznata još pre 2000.godina, u Indiji i Kini se najpre koristio kao lek i kao začin. Zbog njegove izdašnosti, moramo ga pažljivo upotrebljavati. Između ostalog koristi se za kompot od krušaka i bundeve spremljene za zimu, za svinjsko pečenje, ragu, marinate, pekmeze i kolače.

Estragon: Domaća biljka, začin čiji se listovi i vrhovi koriste za fine marinate ,kao začin za supu, za biljno sirće i kolače. Dodajemo ga svežeg ili osušenog.

Žalfija(Kadulja): Dalmatinska biljka omiljena je kao začin uz mnoga mesna jela (za džigericu u italijanskoj kuhinji).

Kajenski biber: To je jako oštar juznoamerički začin napravljen od osušenih i samlevenih feferona pomešanih sa paprikom. Pažljivo ga upotrebljavajte! Prikladan je za ljute umake, haringe i za mešano povrće koje se stavlja u turšiju.

Kapri: Pupoljci cveta grma kapre koja raste svuda na području Sredozemlja. U prodaju dolazi u slanoj rastopini. To je blagi začin za supe, umake i salate, naročito za ragu i mesne valjuške.

Karanfilić: Osušeni pupoljci cveta do 12m visokog grma karanfilića. Koriste se najviše za kuvano vino i kompot, ali i za supe, povrće, jela od mesa i divljači.

Kardamon: Osušene glavice žbuna kardamona koji se uzgaja u Indiji i na Šri Lanci. Seme kardamonaa: iz glavice se dobija seme kardamona ploda. Samleven sa ljuskom: glavice zajedno sa semenom samlevene u prah. Koristi se za kolače, slatke umake i slatkiše, ali i kao začin za kobasice.

Kari: Začinska mešavina iz Indijske kuhinje. Sadrži 12 do 15 tropskih začina od bibera, đumbira, korijandera do macisa. Koristi se za jela od pirinča, ribe, za meso, živinu i razne umake. Drzimo ga u dobro zatvorenoj posudi.

Kim: Već preko 5000 godina poznato sredstvo za osveženje stomaka, sastoji se od osušenog rascepljenog ploda biljke. Koristi se za supe i umake, krompir, povrće, jela od mesa, kvark, sir i kolače sa sirom.

Kleka: Zrnastim plodovima uvek zeljastog žbuna kleke potrebno je sazrevanje 2 godine. Koristi se za umake, jela sa kiselim kupusom i divljač.

Kopar(Morač): Tu zeljastu biljku koristimo kao začin samo svežu i to najviše uz jela od krastavca i neke salate. Poreklom je sa Istoka, kod nas je ima u svakoj bašti.

Korijandar: Začin koji se upotrebljava za kolače i za kobasice. Pominje se još u staroindijskom jeziku sanskritu. Nalazi se i u prašku kari.

Krbuljica: Zeljasta biljka koristi se samo sveža. Vrlo je aromatična. Koristi se za supe i umake i kao prilog endiviji (zelenoj salati).

Limun: Kora od limuna (tanko nasečena ili narendisana) omiljeni je začin za kolače, slatkiše i pića.

Lovor: Osušeno lovorovo lišće (treba da bude zelene boje) i crno plavi plodovi lovora stavljaju se u kisele krastavce, odgovaraju uz haringe, marinate, meso i ribu. Ne treba ga stavljati previše.

Majoran: To je začin za meso, naročito za jela od mlevenog mesa, za pikantne umake, kao i za živinu.

Majčina dušica (Timijan): Kuhinjska zeljasta biljka iz Južne Amerike. Neophodna za mnoge vrste kobasica. Koristi se i za spravljenje pečenja od mlevenog mesa, za mahune i paradajz.

Mirođija: Svežu ili sušenu mirođiju koristimo za salate i umake. Obavezna je za spremanje krastavaca za zimu.

Morski oraščić: Oraščić je jezgro ploda orahovog drveta. Plod je sličan kajsiji. Upotrebljava se za poboljšanje ukusa jakih i slatkih supa i umaka, za jela od mlevenog mesa i valjuške od mesa, za povrće, noklice i kolače. Samlevenog u prah koristimo za liciderske i druge kolače, supe od mesa, iznutrice i kobasice.

Paprika: Jednogodišnja biljka koja se uzgaja u više oblika. Začin se dobija od osušenih, duguljastih, plameno crvenih plodova kapsikuma longuma. Ljute materije-kapsaicina-ima najviše u tankim pregradnim opnama unutar ploda i u semenkama. Zavisno od toga da li dodamo ili ispustimo sastavne delove, dobijemo ljuću ili manje ljuću papriku. Razlikujemo pet stepeni ljutine paprike: delikatesna paprika (blaga), plemeniti slatka paprika (blaga i mirisna najčešće se upotrebljava), poluslatka paprika (jako oštra), ružina paprika (vrlo ljuta i oštra paprika napravljena od manje vrednog dela prvog ploda).

Pelen: Omiljena kuhinjska zeljasta biljka koju upotrebljavamo kao dodatak uz živinu i masno meso. Pelen koristimo osušen i svež.

Peršun:Ne kuva se zajedno sa jelom, već neposredno pre serviranja dodamo jelu.

Piment: Zovu ga i karanfilov biber jer je ukus tog srednjoameričkog začina između bibera i karanfilića. Začinjena kao biber, ali ne tako oštro. Upotrebljavamo ga za umake, supe i nabujke, riblje supe i marinate, slatkiše i kolače.

Pistacija: Plod biljke koja raste u Sredozemlju. Dozreva u 2cm duge plodove i ima ukus sličan bademu. Koristi se za kolače i kobasice.

Ruzmarin: Juznoevropska zeljasta biljka. Ruzmarinom najčešće začinjavamo ovčetinu.

Sitni luk (“snitling”): Koristi se samo svež, treba da se uvek nađe u svakom domaćinstvu. Spada u lukovice. Koristi se za supe, umake, povrće, kvark i mnoga druga jela.

Slačica: Semenska zrna bele slačice (sinapis alba) domaćice upotrebljavaju prilikom spremanja krastavca za zimu, za marinate i prilikom izrade zimskih kobasica. Jestiva slačica sadrži ponekad i ljuća zrna slačice koja su crna.

Cimet: Cimet u šipkama se nabavlja u komadima od 1m, a onda se za prodaju lomi na štapiće duzine 1cm. Što su šipke svetlije i tanje, to je plemenitija vrsta cimeta. Koristi se za slatke supe, umake, kompote i kolače.

Crni luk:Neophodan kuhinjski začin sa mnogo vitamina C, a ujedno i stari domaći lek protiv nesanice. Ima vrlo malo jela kojima crni luk ne poboljšava ukus. Vrste: letnji crni luk (obični kuhinjski crni luk), zimski crni luk (retko u prodaji), sitan crni luk (u veličini lesnika, uglavnom za mešano povrće za tursiju), kozjak (posebno blagog ukusa).

Čubar: Zeljasta bilja iz domaće bašte, slična nani. Odgovara najviše uz pasulj, mahune i ovčetinu. Nejčešće ga kuvamo sa jelom samo kratko vreme i izvadimo iz lonca pre nego dovršimo kuvanje.

Šafran:Zacin od cvetnih vlakana zapadnoevropske vrste krokusa. Koristi se za kolače,pirinač sa šafranom, ovčetinu. Za kilogram suvog šafrana potrebno je oko 80.000 cvetnih zigova. Blag, ali srazmerno skup.

Namirnice: ..............................