Kad je Sanela objavila ovaj recept, odmah sam ga pribeležila sa namerom da ga isprobam, pošto iskreno da vam kažem, tad sam prvi put čula da se zova osim što se koristi za čaj i sok, koristi i kao sastojak drugim jelima. Sok od zove volimo i pravim ga svake godine, čaj (osim što se ja leti nalivam ledenim) pijemo jedva, čak i kada smo bolesni. Taman sam baš tih dana bila u selu pa sam nabrala zovu u većim količinama, taman da isprobam ovaj hleb, napravim sok, a pride isprobam još nešto, pošto sam predhodno posle saznanja o hlebu, pročešljala malo net.
Potreban materijal po Sanelinom receptu:
Samo što sam ja pravila upola mere, nisam imala predstavu da li će to nama da se svidi, a nisam htela ni da rizikujem i posle sve bacim. 🙂
1kg brašna
600ml mleka
40gr svežeg kvasca
20gr soli
10gr šećera
sitno narendana kora 2 neprskana limuna
14 svežih cvetova zove ili 3 kašičice sušenih cvetova
Priprema:
U malo toplog mleka i malo šećera razmrvite kvasac. Ostavite na toplom da nabubri.
Ostatak mleka pomešajte s preostalim šećerom i solju. Cvjetove zove nemojte prati, jer će izgubiti aromu. Lagano ih otresite da istresete eventualnu puzeću gamad. I nije baš poželjno zovu brati direktno pored autoputa.
Cvetove zove naseckajte na manje delove.
U odgovarajuću posudu stavite prosejano brašno, limunovu koru i cvetove zove. Dodajte smesu s kvascem pa postepeno dodajte i ostalo mleko da zamesite elastično testo.
Testo pokrite i ostavite na toplom oko 1 sat da se digne. Zatim testo mesite na pobrašnjenoj podlozi oko 8 minuta. Zavisno od toga koliko «veliki» hleb želite možete podeliti testo na dva dela i oblikovati 2 duguljaste jufke, ili na četiri manje.
Pleh za pečenje namastite maslacem (ili aromatičnim uljem). Jufke testa takođe odozgo namastite i stavite ih u pleh s tom namašćenom stranom okrenutom prema gore. Tako pripremljene jufke pokrite i ostavite na toplom oko 2 sata da se dignu.
Zagrejte pećnicu na 200C. Na dno pećnice stavite posudu sa vodom. Hleb peći oko 45 min.
Pečeni hleb ostavite da se ohladi.
Ja sam u startu kao što sam već rekla smanjila količine i pravila upola mere, s tim što sam od jedne polovine napravila hleb kao što je Sanelin, a od druge sam napravila štrudlu sa pekmezom. Baš mi se svidelo testo, nije se lepilo i baš je bilo lepo da se sa njim radi.
Ovako…sviđa mi se hleb, a sviđa mi se i ovako kao štrudla. U suštini se aroma toliko i ne oseća, meni se više osetio limun. Hleb je po sebi lep, samo što sam ga jela u varijanti sa medom i marmeladama. U svakom slučaju se nisam pokajala što sam isprobala ovaj recept.
A onda sam pravila još nešto, što mi se iskreno nije svidelo, očigledno je da mi nismo navikli na ovako nešto.
Isprobala sam :
Pečeni cvet zove
Potreban materijal:
100gr brašna
½l vode
malo soli
3 jaja
12 cvetova zove
100gr margarina
šećer sa cimetom
Priprema:
Brašno, voda i so zamute se sa jajima.
Cvet zove umače se u to retko testo i peče se na margarinu okrenuto tako da drške strče gore.
Peče se vrlo brzo, a pečeni cvet se pospe šećerom i cimetom. Jede se toplo.
Pečeni cvjetovi zove serviraju se s gore okrenutim drškama. Ali je još bolje ako se one nakon pečenja odseku i bace.
Prženi zovin cvet
Potreban materijal:
16 cvetova zove
Testo:
300gr brašna
4dl mlijeka
2 jaja
so
1 kašika ruma ili sirćeta
ulje za prženje
šećer za posipanje
Priprema:
Pripremite gusto testo od brašna, mleka, žumanca i malo soli. Ostavite da malo odstoji, a zatim umešajte rum i sneg od belanca.
U tako pripremljeno testo umačite cvet po cvet i pržite na ulju (cvetove pre upotrebe operite i osušite).
Isprženi zovin cvet pošećerite i poslužite s kompotom.
Bogami ovako nesto po prvi put vidim. Ja inace obozavam domaci sok od zove (jedna od stvari koje mi nedostaju ovde), pa bih verovatno bila sklona da probam ovako nesto…mada..sta znam…
Ne napisa detalje kakav je bio ukus toga..? :))
A pa jesam napisala da mi se hleb sviđa, ne sviđa mi se ono drugo što sam isprobala. Nisi čitala dobro 🙂
Slažem se da se u kruhu nekako više osjeća limun, bazga se osjeća sasvim diskretno; razmišljala sam da smanjim količinu limuna. Sviđa mi se ova ideja za štrudlu, nisam tako nešto radila, dobra ideja.
I ja sam već probala pržiti te cvjetove. Pržila sam ih u gustom tijestu za palačinke, i u još nekakvom, ne sjećam se više kakvom, ali nije mi se svidjelo ni jedno ni drugo. Bazga mi se sviđa jedino u kremama za tortu/kolač koje se rade od bazginog sirupa. I slažem se za ovo s čajem: to pijemo samo kad smo bolesni, i svake zime nam ostane suhe bazge, a onda opet krajem proljeća spremamo „zalihu“ za iduću zimu.
Jako volim bazgu (zovu) ali u mojoj obitelji se od nje zapravno ništa nije radilo. Mislim da sam je otkrila tek u studentskim godinama kad sam se makla s mamine kuhinje!
U Zagrebu je i nemam gdje nabrati, a rado bi isprobala bilo koji od ovih recepata, slijedeće godine ću obavezno morati u branje nedje u prirodu! 🙂
i mene je zaintrigirao taj recept, a tvoj kruh izgleda odlicno!! a bome i strudla:))