Badnje veče

Badnji dan se proslavlja 6. januara, dan uoči Božića. Naziv Badnji dan je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali. Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih. Ovim postom želim da vam pokažem običaje vezane za Badnji dan i Božić iz mog kraja, tačnije običaje iz sela Sumrakovac, opština Boljevac. Ja sam u Sumrakovcu provela jedan deo svog detinjstva i danas mi tamo žive roditelji, tako da svake godine moja porodica i ja budemo tamo u vreme Božićnih praznika.
Narodni običaji oko Badnjeg dana su dosta stari i do danas se dosta običaja izgubilo ili zaboravilo. U različitim krajevima, običaji se umeju razlikovati u nekim elementima, a u mnogim krajevima se dosta običaja izgubilo.
Već u ranu zoru ide se u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci. U istočnoj Srbiji seče se cer.
Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju Ko je? odgovara Badnjak vam dolazi u kuću. Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori Dobro veče badnjače!. Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću, i pozdravlja ukućane rečima Srećno vam Badnje veče, na šta ga ukućani otpozdravljaju sa Bog ti dobro dao i sreće imao, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito i ostale darove iz sita.
Noseći badnjak domaćin obilazi dvoriše i kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se ostavljaju i u slami ispod stola i najčešće se jedu sa medom. Orasi koji su u uglovima niko ne uzima.
Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se služi i jede na podu.

Posle Božića se ova slama nosi u obor, štalu ili ambar, a njome su i obavijali voćke da bi bolje rodile.
Badnjak se celiva i stavlja na ognjište. Kada je badnjak stavljen na ognjište, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom biću: kitili su ga zelenim granama, ljubili, ali i prelivali vinom, posipali žitom, itd.
Deca „džaraju“ vatru odnosno grančicama raspaljuju i čačkaju vatru izazivajući pregršti varnica i iskri govoreći koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica … nabrajajući svu stoku i živež čije se blagostanje priželjkuje.

Posle završetka ovoga domaćin okadi ceo dom za večeru, zapali sveću i pristupa se badnjoj večeri.

Badnja večera je posna trpeza, ali je trpeza bogata. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, koja su i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive). Večera protiče u miru i tišini.Večera se kadi da bi se za večerom spojili i živi i oni koji to nisu. Mesi se i Badnjački kolač, koji se seče na isti način kao i kolač za slavu, ali se ne ljubi, kao i obredni hlebovi.

Slama koja se unosi u kuću, jedenje na podu i raznošenje oraha po kući su deo kulta mrtvih. To veče se u kući očekuju „domaći“ ili „domaći pokojnici“ ili „domaći duhovi“. Svi preci su sa ukućanima, zato je večera tiha da se ne bi oterali i zato se tri dana sa trpeze ne prikuplja nego samo donosi pa se čak ni ne čisti po kući.

Za Badnje veče se odlazi i u crkvu. Deci je posebno lepo zato što uvek dobiju poklon paketić od Božić bate.
Pale se sveće za žive i za mrtve.

Božićna liturgija i paljenje badnjaka su neizostavni deo.

Neke delove posta sam pozajmila odavde.

Fotografije su iz različitih vremenskih razdoblja, unazad par godina, na žalost samo sam tako mogla da ih sklopim u jedan post, nisam slikala nikada sve detalje, a sada mi je baš bila želja da ovo prikažem, i na neki način makar malo sačuvam od zaborava, mada ćemo mi još dugo, dugo ovako obeležavati Badnji dan.