Ovaj post počinjem pričicom kako je to kada se u pravo vreme, nađeš na pravom mestu. Avantura zvana čičoka je baš tako i krenula, kada je @DraganMocevic na Twitteru pred Tvitomaniju pitao da li neko hoće da mu ponese seme čičoke, ja sam se odmah javila kao pravi predator i napomenula da bih volela, ali da na žalost ne idem na konferenciju. Javio se i rekao da to nije problem, obzirom da ipak ide dosta mojih dragih sugrađana i videće da po nekome pošalje.
I bi tako, čičoka je imala jedno lepo putešestvije od Bosne i Hercegovine do Hrvatske, a zatim zahvaljujući Vladi aka @DedaBor do Srbije, tačnije do Bora i mene.
Čula sam za čičoku, ali je nikada nisam videla uživo, niti je ikada probala. Tek kada sam dobila seme (dobra dva džaka, a moram priznati da sam mislila da je to seme, onako seme u kesicama, a ne krtole kao što je krompir) sam i sama počela da istražujem na internetu više o njoj.
Pa šta je čičoka?
Tekst je uz dopuštenje preuzet sa Ecofarme.
Stabljika je visoka 2-3 metra, cveta u septembru i oktobru a cvet je sličan suncokretu. Koren biljke je gomoljast, nepravilnog oblika i veličine. Gomolji čičoke mogu se jesti kao sirovi gomolj ili kao salata – tanko narezana a takođe se može pržiti, kuvati ili peći. Mlade stabljike s lišćem visine do 30cm mogu se koristiti u ishrani ljudi, kao zeleno povrće i varivo. Lekoviti su gomolji, vretenasti i izduženi, koji sadrže polisaharid inulin, za razliku od krompira koji sadrži skrob. Inulin je glavni sastojak čičoke. To je probiotik koji stimuliše razvoj bifidobakterija i acidofila, bakterija koje blagotvorno utiču na naše zdravlje i koje eliminišu štetne mikroorganizme iz crevne flore, sprečavaju crevne infekcije, pomažu kod opstipacije, poboljšavaju apsorpciju minerala za 20 odsto, jačaju imunitet i pomažu u prevenciji raka debelog creva. Inulin normalizuje nivo holesterola i triglicerida u krvi i na taj način sprečava nastanak kardiovaskularnih oboljenja i postepeno smanjuju masne naslage koje muče ljude s viškom kilograma.
U gomolju se nalazi značajna količina ugljenih hidrata inulina, čak i do 25%, koji prilikom vrenja prelazi u fruktozu. Zbog toga je veoma dobra i preporučljiva hrana za dijabetičare, ali i osobe koje boluju od arterioskleroze i gojaznosti. Sadrži mnogo kalcijuma, gvožđa, cinka, vitamina B1 i B2, do 2% belančevina, kalijuma, fosfora, vitamina A, te manje vitamina C i D, proteina, masti, celuloze, ugljenih hidrata. Poznato je da osobe koje jedu sirov gomolj čičoke manje oboljevaju od karijesa zuba. Pomaže i kod probavnih infekcija, alergija na hranu, visokog krvnog pritiska, povišene masnoće u krvi i kardiovaskularnih oboljenja. Preporučuje se i malokrvnim osobama. Čičoka se odlikuje niskom energetskom vrijednošću (79 kcal/100g) i sadržajem vitamina i minerala. Dobar je izvor kalija i fosfora. Kalij je važan za kontrolu krvnog pritiska, prenos živčanih impulsa, rad mišića i srca te regulaciju vode u telu. Čičoka takođe sadrži kalcij, magnezij i željezo u nešto manjim količinama, međutim, zahvaljujući inulinu, njihova je apsorpcija poboljšana. Važan su sastojak čičoke vitamini koji su, kao i minerali, važni za pravilno funkcioniranje organizma. Ona sadrži vitamine B-grupe, vitamin C, vitamin D i provitamin A (beta-karoten).
Čičoka je interesantna i po tome što je izvor esencijalnih aminokiselina, tj. aminokiselina koje organizam ne može proizvesti.
Čičoku sam istog dana kada sam je i dobila odnela kod mojih u selo kako bi je posejali, a sebi sam ostavila čisto malo da isprobam neki recept. Probala sam je sirovu i mogu vam reći da mi se jako dopala na ukus, i za nijansu mi se više sviđa nego termički obrađena. Doduše, treba tu dosta eksperimentisati i kuvati, pošto se svakako zaključak ne može doneti posle samo jednog, jedinog isprobanog recepta. U svakom slučaju, i tako pripremljena mi je baš legla i svideo mi se recept koji sam isprobala. Recept za koji sam se odlučila je sa Andreinog bloga „Voće i povrće“.
Potreban materijal:
500g čičoke
200ml kisele pavlake
2 jaja
2 kašike sitno seckanog vlašca (ja nisam imala pa sam stavila perca mladog luka)
1 čen sitno seckanog belog luka
so
mleveni biber
1 kašika rendanog parmezana
1 kašika mrvljenog feta sira
maslinovo ulje
Priprema:
Oprati i oljuštiti čičoku. Kuvati je zatim u dosta hladne vode uz prstohvat soli dok malo ne omekša. Voditi računa da se ne prekuva. Izvadite iz vode i naseći na tanke režnjeve. Izmešati kiselu pavlaku, jaja, beli luk, so, mleveni biberi vlašac. Vatrostalnu posudu premazati sa malo maslinovog ulja pa u nju naslagati red narezanih čičoka, red smese od kisele pavlake. Ponavljati postupak dok se sav materijal ne potroši. Posuti sve parmezanom i feta sirom. Peći u rerni prethodno zagrejanoj na 180C oko 30 minuta i poslužiti dok je vruće.
eh tražim je i ja…ovde po svim prodavnicama, znam da je još zovu jerusalimska artičoka ali je za sve ove godine ne videh, ili jednostavno ne znam da je prepoznam.
I ja se sada prvi put sa njom susrećem.
na eng. je zovu jerusalem artichocke ili sunchoke.
Ja sam pravila juhu od nje, a imam i još brdo recepata koje nikako da stignem isprobati, čak i za kolače.
Kod nekoga međutim može izazvati vjetrovite nuspojave
Odoh sad razmisliti kako da iskoristim onu koju sam kupila prije par dana.
Da, čitala sam da može doći do toga. 🙂 Pa sad, en može sve da bude idealno. 🙂
Zoko, imate Čičoku na svakoj pijaci, kod nas je gaje bake, ako ste iz Srbije. I svakako je nemojte kupovati u radnji, jer ona može jako dugo da stoji, pa obično nije sveža. Na pijaci pitajte prodavce ko je ima, i oni će vas uvek uputiti na pravu tezgu, ako sami ne možete da je prepoznate.
@ Gagice, moram da probam ovaj tvoj slani recept, a ja cu tebi poslati jedan slatki 🙂 Ali, potpisujem da je sveža ipak najukusnija 🙂
Važi draga, ali čekaj da mi sad porastu, nemam ih više.
Naša raste i nadam se da će na jesen biti gomolja. 🙂 Inače, jako vrzo se širi i može postati prava napast… 🙂
mmmmmmmmmmmm GLADAN SAM SADA JAKOOOO
Nikad nisam probala čičoku ali mi se čini baš zanimljivo.
Pingback: Šta je čičoka? – Dragan Močević