Zbornik – obredni svadbeni hleb

Sumrakovac, Istočna Srbija, petak uoči svadbe, ’72. godina…

U selu odjekuje prasak dinamita. Svi znaju da su ga momci bacili kako bi oglasili da se neki od njih ženi i da poćinje opšta priprema za svadbu. Sakuplja se cveće za vence, prave mašne, kolju prasići, telad, ovce… I sve to kod momkove, pardon, mladoženjine kuće. Devojke mese zbornik, najbliža momkova rodbina, ali i devojke iz komšiluka. Ovo je za njih poseban doživljaj, a za devojku/devojčicu koja će ga na dan venčanja nositi i posebna čast. Zbornik je hleb iz tri dela – dva hleba od pšeničnog i jedan od kukuruznog brašna. Sva tri su umešena bez kvasca, sa sodom bikarbonom i vodom. Presni. I svaki od njih je pre prečenja odozgo šljepnulo muško dete. Da se rodi naslednik.

Svaki od tri hleba devojke uvijaju u beli papir, a zatim obmotavaju crvenim koncem. Protiv zlih očiju. Uzimaju poslužavnik i prekrivaju ga lepim, belim svadbenim peškirom. A onda na peškir stavljaju hlebove. Jedan na drugi. A kukuruzni u sredinu. Preko hlebova stavljaju krep papri u boji. Crvenoj, beloj i plavoj, bojama zastave. A onda makazama na ivicama režu resice. Usput od istog papira prave i velike i male mašne za vence za ukrašavanje kapije, vrata, prozora… Zatim zbornik ukrašavaju cvećem. Smiljem i šimširom. U hleb ubadaju i tri štapića, takođe ukrašena krep papirom, a na vrh svakog zabadaju jabuke, uvijene u staniol. Još uvek se nije pojavila aluminijumska folija, pa se za ove prilike čuvala folija od čokolade. Dva štapića su sa po jednom jabukom, dok je treći, trokraki, sa tri jabuke. Ukupno pet.

Prvi dan svadbe, najverovatnije nedelja…

Venčanje. Nakon toga dizanje nakončeta. To je muško dete, obično godinu dana staro. A onda se na krov kuće baca sito, mladoženja mladu uvodi u svoju kuću, a svatovska povorka kreće na ručak u dom (kafanu jelte). Povorku vodi kumovski momak koji nosi barjak, a iza njega ide devojka koja nosi zbornik, mladenci, a iza njih i svi ostali svatovi. Devojka zbornik stavlja na sto za kojim sede mladenci i kumovi sa jedne, a stari svat sa druge strane. U Sumrakovcu je običaj da se za glavnog kuma uzima kum koji je krstio mladoženju, a za mladog kuma (starog svata), kum koji je krstio mladu.

Drugi dan svadbe, veče, kraj veselja…

Vreme je da se lomi zbornik. Mladini roditelji nisu prisutni. Mladenci su na suprotnim stranama stola, glava nagnutih iznad. Nad glava im vrte zbornik na kome je so, kao slavski kolač Vrše so i izgovaraju: da Bog da su dugo živi i zdravi, da se slažu ka’ so i ‘leba, da su srećni, da im Bog da puno zdravlja i poroda, kol’ko treske – tolko ćerke, kol’ko klina – tol’ko sina… Kum sa zbornika uzima štapić sa tri jabuke i daje ga mladencima. Jedan štapić sa jednom jabukom daje starom svatu, a drugi zadržava za sebe. Zatim se zbornik rastura, pogače lome na parčiće, parčići bacaju svatovima. Za to vreme mlada i mladoženja se utrkuju ko će se pozdraviti sa više svatova i pritom izgovaraju kako će koga u budućnosti zvati: tetka, strina, ujka, seja, bata, snajka…