Lisnata pogača

Sponzorisani post

Hej, dragi moji!

„Dobro jutro“ margarin slavi svoj 40 rođendan i poziva vas da svoje uspomene na doručak iz tog perioda, podelite sa nama i učestvujete u jednom lepom nagradnom konkursu.

Kako je to izgledao naš doručak pre 20, 30 i 40 godina?
Hajde da se zajedno podsetimo!

Ako imate sačuvane fotke iz tog perioda, gde se vidi kako uživate u doručku sami ili sa nekim vama posebnim, podelite ih sa nama.
Ako nemate, ništa strašno, probajte da sećanje rekonstruišete i fotkate uz neke sačuvane retro stvari iz tog perioda: šustikle, mušeme, posuđe ili neki kuhinjski aparat, limene kutije za keks itd.

Svoje fotografije možete da postavite na:

Sajtu „Svako jutro – Dobro jutro već 40 godina.“

Kao story na Intagram profilu.

Obavezno označite nalog „Dobro jutro margarina“ i stavite hešteg #SvakoJutroDobroJutro

Ili da postavite fotku uz komentar na Fejsbuku.

Više o pravilima konkursa pročitajte ovde, kao i na svim društvenim mrežama „Dobro jutro margarina“.

---

Mene sećanja vraćaju u moj najdraži Sumrakovac.
Ukapirali ste da ja mnogo volim selo. Svoje detinjstvo provela sam u selu, tu išla u predškolsko i završila osnovnu školu.

Kasnije, baš u vreme kad sam krenula u srednju školu, tata je dobio stan u Boru, pa sam se onda „prešaltovala“ na tu stranu.

Tu sam našla najbolju drugaricu i kumu za ceo život, zaljubila se za sva vremena, onako „pravo“, udala se, dobila decu, ali se mom selu uvek rado vraćala i vraćam.

U šali znam da kažem da sam žena iz dva veka. Pa ono, ništa nisam ni slagala. Rođena sam 1972. godine, sve vam je onda jasno?!

Ništa od onoga što sam prošla i doživela u to vreme ne bih menjala, osim činjenice da ipak nisam trebala da sedim na ‘ladan beton.

Kada živiš i odrastaš na selu, od hrane imaš sve manje-više na izvol’te: sira, mleka, jaja, dimljenog mesa, čvaraka, svežeg voća i povrća u izobilju, svega osim „kupovnih“ kolača i grickalica.

Bože me oprosti, to se kupovalo samo kad neko umre, da se nosi na „pratnju“. Takav je bio običaj.

Ovako su se mesili raznorazni domaći kolači, štrudle, rolati, kiflice, lenje pite.

Finije torte zato samo za slave, svadbe, ispraćaje u vojsku i krštenja. I po neki rođendan. Obično prvi i osamnaesti.

Život na selu jeste divan, ali bez nekih konkretnih dešavanja a da to nisu, odlazak u školu i na njivu, pa sam jedva čekala da dođe vreme za panađur.

Tad se svrate ljudi iz svih susednih sela, pa bude naroda da ne možeš da prođeš, raznorazne robe, žive muzike i obavezno ringišpila, ali od svega najlepše je bilo kad od mame i tate sestra i ja dobijemo pare da se počastimo pljeskavicom ili ćevapima, a posle sve zalijemo klakerom iz onog ogromnog limenog korita, sa ogromnom santom leda.

Koliko je to bilo divno.

Moja mama je radila kao kuvarica kod nas u školi pa mi je ujutru pripremala uštipke ili mekice, i ostavljala mi za doručak, kada ne ode mnogo rano na posao.

Bilo je dana kada bi išla baš rano, još u 4h, pa sam se onda sama budila za školu i sama pripremala doručak.

Pržila sam ili kuvala jaja, mazala pekmez na hleb, kuvala karamel mleko ili kakao, a nekako sam najviše sebi pravila „drobeno“ mleko.

Mada, nisam puno doručkovala pre škole kući, jer sam se čuvala za doručak u školskoj kantini.

Hrana u školskoj kantini je bila odlična, ne jer su je kuvale i pripremale tetka Slobodanka i moja mama, nego jer je stvarno bila ukusna, baš.

Bilo je tu svega, od kuvanih jela: graška, pasulja, đuveča, šnicli i krompir pirea, do paštete na hlebu i čaja, margarina i marmelada raznih, meda. Krofne su bile velike kao luster, a sutlijaš takav da taj predivni ukus više nigde nisam osetila, pa kuvani griz, gibanica i domaći jogurt i kiselo mleko.

A posebno samo se radovali „kupovnom“ hlebu i pogači iz pekare kakav su nam služili,  jer je nama deci sa sela, u čijim se kućama svakodnevno mesio i pekao domaći hleb, taj kupovni bio kao neki najlepši i najmirisniji kolač.

Rekla bih da su sada uloge zamenjene, i da svi mi sada maštamo o tim domaćim hlebovima.

Zato vam predlažem ovu divnu i mekanu pogaču, i obavezno zabeležite recept. Ostavite ga u nasleđe nekoj novoj generaciji.

Potreban materijal:

850g prosejanog pšeničnog brašna
40g svežeg kvasca
1 kašičica šećera
500ml toplog mleka
100ml ulja
4 jaja
2 kašičice soli
250g Dijamant margarina sobne temperature

Priprema:

U toplo mleko staviti šećer i razmrviti kvasac, promešati i ostaviti da se aktivira.

Brašno staviti u posudu za mešanje, pa mu dodati so, ulje i 2 žumanceta.
Belanca skloniti sa strane.

Aktivirani kvasac dodati u brašno, pa zamesiti glatko, nelepljivo testo koje se odvaja od posude. Najbolje je koristiti mikser, sa nastavcima za testo.

Margarin izmešati viljuškom sa druga dva žumanceta. Belanca staviti u predhodna. Podeliti masu na tri jednaka dela.

Umešeno testo izručiti na radni sto posut brašnom, blago ga premesiti, pa rastanjiti oklagijom otprilike na dimenziju 50×50.

Po čitavoj površini namazati jedan deo smese sa margarinom ravnomerno.

Uviti testo u rolat, pa ga zatim smotati u formu puža.

Ostaviti da ostoji 15 minuta, a zatim ponovo rastanjiti testo oklagijom kao i prvi put, pa premazati drugim delom smese sa margarinom. Uviti u rolat, pa u formu puža.
Ostaviti da odstoji 15 minuta.

Ponovo rastanjiti, premazati, uviti u rolat i u formu puža, pa pažljivo prebaciti u pleh za pečenje dimenzija približno 28cm. Ostaviti da odstoji tako u plehu 15 minuta.

Za to vreme rernu zagrejati na 180C.

Pre pečenja, pogaču premazati umućenim belancetom. Nećete istrošiti sve od onih koja su odvojena, da vas ne buni.

Pogaču staviti da se peče u zagrejanoj rerni, peći je 25 minuta, a zatim odozgo preliti folijom, pojačati temperaturu na 200C i peći je još 25 minuta. Posle tog vremena, foliju skloniti i ostaviti da odstoji u rerni još 5 minuta.

Pogača je lepa i topla i hladna, pa je poslužite uz prilog po želji.