Potreban materijal:
oko 500g sitnijeg „crnog“ grožđa
50g maslaca sobne temperature
100g smeđeg šećera
3 manja jaja
60ml mleka
kašičica arome vanila
250g brašna T-400 meko + 1 kašika posipanje grožđa
15g praška za pecivo
prstohvat soli
Priprema:
Grožđe oprati, očistiti od peteljke i prosušiti.
Prosejati brašno u posudu za mešanje, pa dodati prašak za pecivo i so.
Umutiti maslac sa šećerom dobro, a zatim dodati jedno po jedno jaje i nastaviti sa mućenjem.
Naizmenično dodavati brašno i mleko i sve lepo sjediniti.
Zagrejati rernu na 200C.
Pleh dimenzija 20cm kome se skida stranica obložiti papirom za pečenje.
Grožđe posuti kašikom brašna i lepo izmešati, pa polovinu grožđa rasporediti na dno pleha.
Preko sipati polovinu pripremljenog testa, pa preko rasporediti ostatak grožđa i sipati ostatak testa.
Da vas ne buni, testo je malo gušće, pa ga treba rasporediti vlažnom kašikom.
Peći u predhodno zagrejanoj rerni 30-40 minuta, najbolje je proveriti iglom da li je kolač pečen.
U slučaju da počne previše da rumeni odozgo, pokriti ga folijom.
Pečeni kolač ohladiti u plehu, pa skinuti stranicu i seći na željene parčiće.
Napomena: Ja sam koristila autohtonu sortu grožđa, kod nas u selu je zovemo „Vijala“ jer od svih sorti, njega volim najviše i jer ga imam kod mame u selu. Sitno je i jako aromatično i to sa baš specifičnom notom, ali i manom što ima semenke. Ja semenke nisam vadila jer bi to bila nemoguća misija, iskrena da budem, ali mi one i ne smetaju u kolaču. Ako ih vi ne volite, onda koristite grožđe bez semena, samo neku sitniju sortu.
Inače, Bertolina je tradicionali Italijanski kolač i kod njih uglavnom koriste ovo grožđe.
Što se recepta tiče, isprobala sam ga sa malim izmenama sa bloga „Sugar Love Spices“.
