U stara vremena poslovi kosidbe i žetve obavljali su se ručno, srpom i kosom. Obzirom da ti poslovi kreću kada i velike vrućine, na njivu se odlazilo rano ujutru, vec oko 5 h, da bi se kući vraćali do 10 h najkasnije. Kosidbu su obavljali isključivo muškarci. Seno bi se ostavljalo na livadi par dana da se osuši, a zatim bi žene i devojke dolazile da ga skupljaju. Žetvu bi obavljali uglavnom devojke i momci. Tada bi se sve vreme čula pesma i veselje.
Hrana je zbog vrućine morala biti laka i najčešće se za te prilike pržila slanina i spremao kačamak u kastroli. Kastrola je posuda koja se nosila na njivu i u kojoj se spremalo jelo na licu mesta, na otvorenoj vatri.
Pored slanine i kačamaka, služen je sir i salata, jednostavnog imena Sirće, koja je pravljena tako što bi se perca mladog luka i krastavci sitno naseckali i zakiselili domaćim vinskim sirćetom, ali bi se napravila tako da bude retka (povrće pliva u tečnosti i kusa se kašikama) i na kraju se doda sveža sitno seckana mirođija. Zbog vrućina žeteocima i kosačima je bila potrebna lakša hrana, a ova salata je bila nešto što ih je osvežavalo i nadoknađivalo tečnost.
Tekst i fotografije objevljene su i u online magazinu MEZZE, jul/avgust 2012.
