Potreban materijal:
250g riblje ikre
3 šargarepe
2 koren paškanata
2 koren celera
1 veća glavica crnog luka
1 manja glavica belog luka
200ml paradajza iz flaše
So, biber, mešavina začina
Suvi začin za riblju čorbu
ulje
Sok od jednog limuna
Priprema:
2 šargarepe, 1 koren paškanata i 1 koren celera narendati i propržiti na malo ulja.
Kada se uprži dodati na sitne kockice isečenu 1 šargarepu, 1 koren paškanata,1 koren celera, crni luk i beli luk.
Posoliti. Naliti paradajzom iz flaše i 1,5l vruće vode. Ostaviti da se kuva.
Ako voda isuviše ispari naliti novom, čorba treba da bude retka.
Kada je povrće skoro skuvano dodati riblju ikru. Kuvati još nekih 15-20 minuta.
Na kraju čorbu začiniti biberom, začinom za riblju čorbu i mešavinom začina po ukusu.
Čorbu pred služenje zakiseliti sokom od limuna.
Ovo je sasvim nešto vanserijski. Voljela bih probati, ali ne znam gdje doći do riblje ikre? 🙁
Može li sa ikrom bilo koje ribe (slatkovodna, morska)?
I što je paškanat?
Ja sam riblju ikru kupila u ribarnici. Iskreno da ti kažem ne znam da li je morska ili rečna, prebih rekla da je rečna. Ja poslala muža da mi kupi i on kupio :). A mislim da to i nije baš toliko važno.
Paškanat ne znam kako vi zovete, ali evo pogledaj ovde. 🙂
Ikra se kupuje u ribarnici, od krupne recne ribe je (najcesce saran, tolstolobik, amur) koja se obicno prodaje secena na tzv. „snicle“. Daje izvanredan ukus i ovoj corbici a i pravim ribarskim corbama i paprikasima kuvanim u legendarnim kotlicima. I cena (po kg) je obicno priblizna ceni pomenute ribe. 250g je sasvim dovoljno i za paprikas za 4 osobe. Prijatno!
Hvala! Bijela mrkva ili pastrnak! :))
Kalimeru hvala puno na objašnjenju. I da, kad je moj muž doneo, bila je baš tako u obliku „šnicle“ i zaleđena naravno.
Nisam jedino spomenula da sam ovu čorbicu skuvala baš iz svoje glave, a ne iz nekog kuvara i bili smo baš zadovoljni krajnjim rezultatom. Ja ne volim baš samu sebe da hvalim, ali eto… 🙂
Tadeja… 🙂
Onda i ja moram poslati svoga, jer ja ne hodam po ribarnicama, to je njegov dio posla, priznajem da nikad nisam vidjela ikru za kupiti, a recept mi se čini stvarno vrlo interesantan!
I da, hvala Kalimeru na objašnjenju! 🙂
moram malu ispravku, mislim da se nismo bas razumeli, u prethodnom postu sam napisao otprilike da se „ikra u principu uzima od vecih primeraka riba iz grupe saranskih vrsta (saran, tolstolobik, amur) a koje se zbog velicine redje prodaju cele vec ih trgovci seku na snicle.“ Cini mi se da tako nastala zabuna da ikra ima oblik snicle! Dakle, ikra u prirodnom obliku ne lici na sniclu, to je prirodna kesica (moze biti manja ili veca) sa ribljim jajima a koja prilikom zamrzavanja moze dobiti i oblik snicle…
Na kraju ćemo da se razumemo skroz na skroz. 🙂
U svakom slučaju meni je drago da ima nekoga da objasni na pravi način.
Ovo je bilo zamrznuto, i verovatno je to posledica ovoga što si rekao. Stvarno je ličilo na šniclu, po debljini 🙂 Ali više onako kao npr. smrznuti fileti oslića.
Ja se inače sećam da sam svojevremeno kao dete baš često jela riblju ikru u čorbicama. Kroz moje selo protiče reka i nekada je baš bilo dosta ribe i moj stric je bio strastveni pecaroš, tako da nam je riba bila često na stolu. Na žalost, sada su reke sve zagađenije i sa sve manje ribe, čak i da je nema. 🙁
Nazalost Gago, potpuno si u pravu, ribe je sve manje i sve je rizicnije jesti je. Moj otac je bio strastveni ribolobac, (vodio je i mene cecto, da mu „pomazem“) i secao se vremena, ne tako davnog, kada se savska voda mogla slobodno i bez straha piti… A rakova i ribe je bilo toliko da je sama uskakala u ranac 🙂 A sada nam nude nekog soma pangasiusa iz Mekonga i druge belosvetske ribe… Pozdrav svima na Gaginom extra forumu 🙂
Pingback: Dnevni vodič kroz blogosferu – #pratiblogere Broj 4. | Džepna Venera blog